Бициклима од Краљева до Улциња

Путовање на два точка преко планина Србије и Црне Горе почело је на тргу у Краљеву седму годину за редом.

„Ово се мора испоштовати зато што се пређе толико планина, да се намири, тако рећи, за цијелу годину љепота", каже Златко Петковић из Бијељине.

Ана Арчон из Словеније каже да су прошле године били одушевљени, па су сада наговорили и другове, те их је дошао пун ауто.

Првих дана лепо је било и време и расположење. У кампу у Гучи дочекало их је печено прасе.

Ненад Ристановић из Чачка каже да је то обећао: „Обећао сам то прошле године први пут кад сам ишао на маратон. Ја сам то испоштовао".

Уживали су у вожњи, али и у туристичким атракцијама. Једна од станица била је и Потпећка пећина код Ужица.

"Процењује се да је стара неколико милиона година. Она је посебна по томе што има највећи пећински отвор у Србији и на Балкану", каже Александар Кустурић, водич.

Први кишни дан на Златибору није утицао на расположење. Нашло се времена и за уживање у дивљим трешњама.

Маратонце је киша пратила и на Златару и Каменој Гори. Ипак, најтеже је било попети се уз планину Крново код Никишћа.

"Навикла сам се тако да ми је сад апсолутно свеједно. Чак ми је у почетку било чудно што нема кише кад смо кренули", каже Снежана Драшковић из Врњачке Бање.

Од Никшића време је било боље. Последњег дана од Подгорице до Улциња прешли су 116 км. Неки, чак и после озбиљних падова.

Марија Арсић из Јагодине каже да јој је кацига сачувала главу: "Пукла је кацига. Имала сам јаке болове док сам возила, али више би ме болео его да сам се возила у ауту него на бициклу".

"Ово на крају је круна свега и онда се заборави све што је тешко. Идемо на плажу", закључује Рајко Јанићијевић из Краљева.

Иако замишљен као забава, овај пут је захтевао добру физичку прирпремљеност и опрез. Међу бициклистима који су победили себе најмлађи је имао 14 година, најстарији 70.