Долово без чобана и пашњака

У Долову је некад било око 17.000 оваца. За последњих десет година тај број се смањио на мање од  хиљаду.

Највеће стадо од 200 оваца има Богдан Дражилов који је наследио од својих родитеља љубав према овчарству. Жали се да овај посао више није исплатив, јер нема организованог откупа оваца и јагањаца, вуну мења за сточну со, јер нема ко да је купи, а једину зараду остварује од продаје сира:

"Све се променило. Некада смо се играли на пашњацима, чували овце и јахали магарце, али сад тога више нема. Људи се жале да немају посла и да живе од социјалне помоћи, али неће нико код нас да ради. Лакше му је да седи код куће и да добија помоћ и зато ми немамо радну снагу."

Месечна плата чобанина је 500 евра али је, како каже Богдан,  данас тешко наћи некога од поверења, ко жели читав дан да проведе чувајући овце. Некада их је било толико да су се узимали само на препоруку.

"Свака киша је наша, свака олуја, грмљавина, али има и лепог времена и уживања", истиче Петар Груба. "Ипак, није лако устати рано ујутру и сат времена бити поред оваца приликом муже и провести са њима читав дан. Не може то свако да издржи."

Никола Трбенчин са оцем Васом брине о свом стаду и каже да му се више не исплати да запошљава чобане:

"Отац је пензионер, а ја сам остао без посла и сад ми бринемо о нашем стаду. Чувамо нешто и туђих оваца и то што бисмо дали чобану остаје нама, то нам је додатни приход. Издржавамо некако."

У Долову имају и удружење овчара "Банат" кроз које покушавају да анимирају младе да остану на селу и да наставе традицију овчарства, али без већих субвенција државе кажу да ће тешко успети да повећају тренутно бројно стање доловачких стада.

rts.pancevo@rts.rs