Лесковачки парадајз доноси род али не и зараду

Да ли да бере парадајз или да од свега дигне руке, размишља ових дана Ненад Филиповић из Навалина. Родно, а неисплативо. Цена од 10 до 20 динара за килограм не може ни да покрије уложено. Филиповић каже да је реална цена око 50 динара - све остало је губитак.

Парадајз је засадио у пет пластеника, на 25 ари. Пластеника је из године у годину све више. На 1.800 хектара у плодној лесковачкој котлини засађено је око 60 милиона биљака, а принос по хектару и до 150 тона. Огромне количине парадајза нема ко да купи, а само што није џабе.

"Гајбица са 11 килограма парадајза је од 150 до 200 динара", каже Драган Ђокић из Тогочевца код Лебана, "а само празну гајбу плаћамо 40 динара, па видите."

Седе и чекају док накупци убијају цену, кажу" боље и за неки динар него да баце", навикли су да је производња поврћа увек лутрија.

"Сељак никада нема загарантовану цену", истиче Александар Лазаревић из Ценовца, "то ти је као лото - упадне или не."

Увоза сада нема, тврде стручњаци, али непланска производња, све веће површине и неудруживање чине своје. Све је исто као и прошле године, а поука није извучена.

Удруживање је неопходно, наглашава проф. др Братислав Пешић, директор ПССС Лесковац:

"Пољопривредници би морали да ангажују и агро-менаџера и имају бизнис план који не треба само да помогне у избору сорте парадајза него и да процени тржиште и финансијски ефекат који је најважнији. Овако, све уложено и субвенције које добијају од државе падају у воду."

Да удруживање даје резултате потврђују малобројни повртари који су се одлучили за биолошки третиран парадајз и сада га извозе у Русију.

Ускоро стиже и парадајз на отвореном, а цене паприка, краставаца и купуса неочекивано су ниске.

rts.leskovac@rts.rs