Социјално предузетништво неискоришћена шанса

Из Прихватилишта је дошла у Традицију Југа Наташа Стојановић. Пружила јој се прилика да ради, стекне економску независност, пружи најнеопходније својој деци.

"Могу да зарадим, водимо се тиме колико имамо толико је довољно, други имају мање, али су срећни", каже Наташа Стојановић.

Самохране мајке и жене које су неколико година пре пензије остале без посла сврставају се обично у категорију незапослених са малим шансама за радно ангажовање. Са искуством у кућној припреми хране или угоститељству, на посао у Традицији Југа брзо су се навикле.

"Услова нема за пензију, хуманитарним радом се бавим и то ме испуњава", каже Јагода Станисављевић.

"Ја сам куварица, радила сам 29 година у угоститељству, па предузеће не ради", каже Ратка Вучковић.

Производи стижу од коопераната, пољопривредника из Владичиног Хана и Трговишта. Храну припремају у кухињи, у просторијама које им је уступило предузеће за путеве Трејс, за мигранте у Прихватном центру и пет социјално угрожених породица из Врања.

"Ја сам њих упознала преко магацина, оне су долазиле за помоћ и у разговору са њима шта би волеле да раде, корак по корак", каже Љубинка Миловановић, НВО Животна помоћ.

У Србији има 1.000 социјалних предузећа, у њима ради око 13.000 људи. Србија ће први пут добити Закон о социјалном предузетништу.

"Суштински проблем у социјалном предузетништву је како да у исто време изведете да предузеће учествује на тржишту, не гуши остале, не буде фаворизовано у смислу да неком другом одузме могућност да ради, али и буде на одређени начин заштићено", каже Александар Вулин, министар за рад, запошљавање и социјална питања.

У земљама Европске Уније у социјалним предузећима ради више од 14 милиона људи, или 6,5 одсто од укупног броја запослених, а у Србији 0,6 одсто.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945