Гени откривају ризик од наследних болести

Крагујевчанка Зорица Лукић, због неуролошких проблема, почела је клиничко лечење. Лекари сумњају да тридесетосмогодишња жена болује од мултипласклерозе, али јој не дају терапију.

Зорица је урадила медицинска испитивања, резултати су јој добри, али се и даље лоше осећа. Малаксала је, осећа слабост у ногама. Вишегодишња неизвесност, од чега болује, каже, појачава њен страх. Желела би да јој се постави дијагноза, да би почела да се лечи. ДНК анализом из крви, код сваког човека, препознају се ризици за дијабетес, лупус, болести штитасте жлезде, алергије, реуму...

Доктор Невенка Илић, специјалиста педијатрије и имунологије, истиче, да сада, путем ДНК анализе, могу да утврде, да ли, иако у породици постоји нека имунска болест, други чланови породице или деца, носе ризик од оболевања, тј. да ли имају ризични ген за одређену болест.Уколико
су носиоци протективног гена, не постоји ризик да оболе.

"Најбитнија је превенција", каже др Илић. Уколико што раније, у дечјем узрасту, а Светска здравствена организација препоручује, да то буде још за време трудноће, утврдимо да је неко носилац ризика за наследне имунолошке болести, тада едукујемо родитеље и саме особе, да се заштите од нежељених фактора из спољашње средине, који могу да подстакну
болест. Најчешћи окидачи су, кажу иминолози, исхрана, аерозагађења, хемикалије.

Због неспецифичних симптома, аутоимунске болести, често се касно препознају. Молекуларне анализе, путем гена, пружају непогрешиву дијагноистику.

Доктор Драган Васиљевић, директор крагујевачког Института за јавно здравље, каже да су молекуларне анализе путем гена, најтачније и веома заступљене у свету. Њима се добија на квалитету, на тачности и брзини. Институт је направио рачуницу, да те анализе могу значајно да допринесу уштедама Републичком фонду здравствено осигурање.

Лабораторија је отворена из сопствених средстава Инстититута. Дозволе за молекуларну дијагностику, Институт је добио од Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије "Доктор Милан Јовановић Батут ". Конкурисли су код Републичког фонда за здравствено осигурање и очекују потписивање уговора, како би то постала процедура, коју грађани могу да обаве на лекарски упут.

У Србији, по речима Васиљевића, ДНК анализе, пре свега са потребе трансплантације органа, раде се само у Београду и то бесплатно. У Крагујевцу, коштају, од 5.000 до 20.000 динара. Крагујевчани се надају позитивном одговору из РФЗ0-а, како би вазне здравствене анализе, чији је циљ очување здравља становништва, постале доступне већем броју грађана.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542