Обасјаност невидљивог - свеће у веровањима и обичајима Јадра

Свећа је у нашем веровању заклетва. Изрека "Тако ми се свећа не угасила" најбоље указује на њено значење у свакодневном животу, од крштења, славе и великих празника, до венчања и самртничке свеће. О њеном значају за заједницу сведочи изложба етнолошкиње Ане Чугуровић.

Посебну пажњу ауторка изложбе посветила је ритуалу изливања ратарске свеће у околини манастира Троноше на Велики четвртак, јединственом обичају из 19. века који повезује генерације.

"Ова изузетно велика свећа повезује читаву заједницу, у изливању учествује неколико села из околине манастира Троноша, који чествују у прављењу", објашњава Ана Чугуровић. "Пошто свећа не изгори до краја године, увек се старе свеће претопе у нову, тако да свака свећа садржи у себи свећу из претходне године. Можемо да кажемо да повезује нити са потомцима."

Изложба која обасјава невидљиво и ратарска свећа у Јадру, која је уписана на националну листу нематеријалног наслеша, део је изложбе која је у шабачки Културни центар постављена у сарадњи са Музејом језика и писма из Тршића.

"Хтели смо да нашим посетиоцима, а то су пре свега млади из сновних и средњих школа и Школе за образовање васпитача, понудимо програме у којима могу да виде нешто ново, неке нове теме које не могу да чују на часовима у школи", истиче Катарина Јанковић Поповић, из шабачког Културног центра.

Изложбу о свећи као метафори вредности у нашој традицији и снази веровања које је одолело времену и идеологијама, Шапчани могу погледати до 23. маја.

rts.sabac@rts.rs