Трчањем против болести

Слободан је одлучио је да се бори. Упознао је своју болест веома добро. Остварио напредак и преузео вођство. А од прошле године припрема се да трчи на Београдском полумаратону.

"У почетку, то је био један вид перформанса, јер сам хтео да докажем да човек може да се бори против тако неке тешке болести, не само медицином, већ и неким алтернативним видовима, а то је трчање дефинитивно", каже Слободан.

Иако је његова породица у почетку стрепела због одлуке да трчи, сада има њихову пуну подршку.

"Моја породица је била бојажљива, јер доктори не препоручују физичку активност, односно и данас кажу да не утиче добро на прогресију болести. Међутим, ја их демантујем из дана у дан", објашњава Слободан.

Почео је са лаганим шетњама, а онда је комбиновао шетњу и трчање. На једном од последњих тренинга истрчао је 15 и по километара, а циљ је да у суботу пређе полумаратонску стазу од двадесетједног километра.

Слободан Јотић, својим ентузијазмом убедио и четрнаест пријатеља да трче са њим на полумаратону, само није убедио свог првог комшију Слађана који је уз њега од првог дана болести.

Слободан тренира четири пута недељно у свом родном месту и на пожаревачком хиподрому. Мештани су већ навикли да га срећу када крену на посао.

Његова рођака Нада Манојловић каже да га подржава свим срцем и жели му да све најбоље на маратону, и да победи болест.

Слађан Марковић каже да је Слободан човек који покуша све што замисли, ако не успе, бар је покушао. Никад се није десило да нешто прескочи у животу. "Њему је смисао живота да извуче максимум из њега, али још важније и да извуче максимум из других људи."

Пре него што се Слободан разболео радио је као возач камиона у Италији и прелазио по 1.000 километара дневно, тако да су маратонске дужине, логичан след за њега. Уколико истрчи полумаратон у суботу, циљ за следећу годину је Београдски маратон. А пошто ништа не препушта случају, спремио се и за кризне тренутке током трке, песму о његовом омиљеном тиму Партизану.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466