Са ледине до узорних домаћина

У породици Лазара и Јуле Ђурашевић из Роћевића код Краљева сваки дан почиње договором о дневним обавезама којем, поред двојице синова и њихових супруга, присуствују и унуци, Бојан и Мирко.

Лазар Ђурашевић често се, како каже, присећа 1969. године када се са супругом и деветомесечним сином из Осонице, села на граници с Ивањицом, доселио у трошну кућицу: "Ништа вредно нисмо имали. Мучили смо се, радили од јутра до поноћи, кућили се."

Лазареви синови Милан и Славољуб братски деле посао. Док је Славољуб на њиви, Милан је у штали, наредног дана улоге се мењају а често су заједно на истом послу. Милан истиче да имају савремену пољопривредну механизацијом вредну више од сто хиљада евра:

"Имамо четири трактора, косачицу, фрезу, балирку, тањираче, растурач ђубрива, сејалицу..."

Немају ограничено радно време, додаје Славољуб: "Свесни смо да само радом можемо да стварамо и напредујемо."

Ђурашевићи у модерно опремљеној штали држе тридесет расних крава музара. Иако, према Милановим речима, зарада не одговара уложеном раду планирају да прошире сточни фонд.

Тежак пут до узорних сеоских домаћина Ђурашевићи су прешли је захваљујући великом раду, одрицању и слози. Лазерева супруга Јула с поносом истиче да је здрава породица највеће богаство: синови, унуци и снахе којима, како каже, нема равна по доброти, вредноћи и односу према укућанима. И снахе, Албанке, Ардита и Рудина задовољне су животом у Србији, у породици Ђурашевић.

Ђурашевићи су задовољни животом на селу. Очекују да им град и држава помогну у санирању клизишта које је недавно угрозило њихово домаћинство, највише штале. Остало ће све сами као и до сада.

rts.kraljevo@rts.rs