Студенти пољопривреде код калемара

Вишедеценијска је пракса да почетком пролећа, студенти треће године одсека воћарства и виноградарства Пољопривредног факултета у Београду, долазе у центар расадничарске производње, у села трстеничког краја. У ово доба године могу да се упознају са свим фазама и операцијама у калемарској производњи која је некада била наш извозни адут.

Мајстори калемљења, од којих неки дневно окалеме и до 3.000 резница, оставили су велики утисак и на студенте.

"Долазим из Смедерева, тако да ово толико мени није познато. Дивно је што смо овде дошли, а посебно ме је изненадила брзина којом људи овде калеме", каже Невенка Поповић, студент.

"Тачно знам шта ја могу овде даурадим, што је мени много битније, јер долазим из Београда. Шта човек може сам да уради, а шта мора да плати", каже Небојша Цвијетичанин, студент.

Поред теренске наставе и обуке на огледном добру Радмиловац, Пољпривредног факултета, за стицање практичног знања од посебног су значаја обиласци производјача, махом бивших студената, али и дугогодишњих коопераната.

"И мој отац као и ја смо били студенти Пољопривредног факултета. По традицији дочекујемо сваког пролећа генерацију која је пред апсолвирањем, да дођу и виде посао уживо", каже Александар Ратајац, калемар из Велике Дренове.

Милорад Пантић, расадничар из показао је студентима книп саднице, које узгаја на свом имању. Њих одликује већи број грана на стаблу, које доносе од три до пет килограма плода следеће јесени од садње и које су двоструко јефтиније на нашем у односу на италијанско тржиште.

Искуства производјача важна су и професорима, посебно код примене нових технологија и стандарда.

"Обиласцима растила, прпоришта, калемарница, студентима пружа могућност да пропрате комплетан ток производње садног материјала и да све оно што савладају у лабораторијама и мафитеатрима нашег факултета виде и на отвореном пољу", каже др Небојша Марковић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

Калемљењем се у Расинском Округу бави преко 5.000 произвођача. Некада се у овом крају производило 60 милиона јединки годишње. Било је и горих времена, кажу ови вредни људи из Поморавља који су без субвенција од државе у односу на прошлу годину удвостручили производњу на 10 милиона воћно лозних садница.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом