Речне депоније - слика наше свести

Од изворишта у селу Крвавица до ушћа у Западну Мораву, речица пролази кроз шест села по којима и име мења: Глобарска, Падешка, Вратарска река... За разлику од назива, ружна слика отпадом претрпаног речног корита иста је дуж целог тока.

Мирослав Ђорђевић, из Вратара, сећа се времена када се у тој реци купао: "Имам двоје деце али они, нажалост, ту неће моћи да се купају, као ни наредне генерације. Овде има свега и свачега и страхујем да ће га бити и више ако не променимо свест. Ово је, нажалост, наше огледало, наша слика."

 „Ко чисти? Нико! Сви бацају, нико не чисти", наглашава Мирослав Јовановић из Вратара. "А требало би баш они да чисте. Да се позову на јело и пиће сви би дошли, а кад се каже да се река чисти никог нема."

Последњи пут је у селу Вратаре река очишћена пре седам година, али је убрзо опет затрпана свим врстама отпада јер организованог изношења смећа у селима падешког краја нема.

"Месна заједница нема средстава да сама плати ту активност, нема самодоприноса. А мештани
једноставно нису заинтересовани за тако нешто због плаћања услуге комуналном предузећу. Сматрају да је скупо", каже председник МЗ Падеж Славко Милошевић.

Уговор о организованом изношењу смећа са ЈКП "Крушевац" склопило је тридесетак села по цени од 77 динара за самачка домаћинства, до максималних 308 динара, независно од тога да ли је у кући више од четворо чланова.

Од еколошки прихватљивог начина одлагања смећа за 350 домаћинстава МЗ Падеж коју чине, поред истоименог села, и Глобаре и Вратаре, прихватљивији је онај који је исплативији, бесплатно бацање смећа у реку.

Драган Антић, из Вратара, каже да је то вишедеценијски проблем:

"Пре три године покушао сам са двојицом пријатеља да иницирам још једну акцију чишћења, али одзива није било. Ни међу младима што ме посебно брине. Воду из ове реке многи од нас користе за поливање усева и биљака, а она је загађена јер у њој завршава и амбалажа у којој су били отрови, пестициди, разна хемија, неретко и угинуле животиње. Отуда сматрам да сви требамо да се запитамо шта остављамо генерацијама које ће доћи после нас. Лепу и чисту реку или болести, заразе, шљам. Нажалост, зато што немамо организовано изношење смећа половину кабастијег отпада палимо, а остатак завршава на обалама река. То је проблем на нивоу целе месне заједнице."

Током прошле и ове године комунална полиција и комунална инспекција града Крушевца написале су више десетина прекршајних налога, једнако апелујући на свест грађана и указујући на друге могућности који бачени пластични отпад носи, истиче Владимир Костић, из Комуналне полиције града Крушевца:

"Колико год радили на терену и контролисали дивљих депонија има у сваком селу. Посебно су велики проблем у водотоковима малих река о чему сведочи и податак да је пре две године у селу Трмчаре огромна количина смећа и кабастог кућног отпада урушила мост. Ми можемо да изрекнемо репресивну меру, прописану казну од 5.000 динара, али је потребно пронаћи
системско решење. Ако то није трајни уговор за одвожење смећа, онда макар закупљивањем контејнера једном месечно. За ту услугу ЈКП Крушевац десетак домаћинстава требало би да издвоје колико за паклицу цигарета. С друге стране, у овом потоку је на хиљаде пластичних флаша које би заправо могле бити извор зараде за незапослене, којих у сваком месту има."

Од цене у новцу коју плаћа онај ко отпад одлаже на недозвољеном месту, много је већа она здравствена и еколошка коју ћемо платити сви, и ми и наши потомци, јер је за разградњу само једне пластичне кесе и ПВЦ флаше потребно, кажу, на хиљаде година.

rts.krusevac@rts.rs