Коцка спотицања - Варваринци не дају калдрму

Варварин је годину и по дана након поплаве из 1967. године добио сасвим нови изглед. У радној акцији учествовао је и Томислав Благојевић који је, како каже, у то време био омладинац:

"Ишли смо да истоварамо коцку из вагона у Ћићевцу. Утоваривали смо је и превозили воловским колима. Ту је била музика, весеље кад смо отварали тај део где нам је урађена коцка у центру. И Варварин је препознатљив по тој коцки, по липама и по мосту који нам је срушио НАТО. Та је коцка и данас у одличном стању. Могла је да нас служи још стотину година!"

Сваки град на свету има неко своје обележје, подсећа  Славица Милутиновић, професорка историје:  

"Када поменете Варварин, уз најчувенију Варваринску битку и липе, то је - коцка. За мене као становника овог града то је врло битно, јер то су обележја Варварина поред људи који овде живе, а који негују ту културу у коју треба да се улаже много више."

Одлука ЈП Путеви Србије да 8. марта почне да уклања коцке на делу саобраћајнице од Варваринског моста ка Обрежу, која припада државном путу 2. А реда, изазвала је реакције прво на друштвеним мрежама, а онда и на улици.

"Осетила сам потребу да реагујем зато што су млади дигли свој глас", истиче Марија Јовановић. "Нису за то да се то склони одавде или у случају ако већ склањају, онда смо сви сложни да остане у власништву Општине како бисмо ми реконструисали наш центар града или поправили паркове, шта год."

"Не могу да газим по овом блату. Лепше ми је било да газим по коцки", каже Славка Јовановић. "И коцку сам газила седамдесет година и уплаћивала сам самодопринос да се гради."

Отац Драгише Симића био је председник Општине када је Варварин добио коцку, што је, како каже, било за то време просто незамисливо:

"И финансијски и на сваки други начин. Постоје документа да је све финансирано из општинског буџета, да је радове изводила наша фирма ‘Изградња’ уз помоћ омладине и мештана. Све је рађено ручно. Ако Скадарлија чува свој камен као место где је туристичка дестинација, зашто ми онда ово померамо, да ставимо асфалт?"

Незадовољство не крије ни Никола Стевановић: "Већ имамо прилику да видимо асфалт који је пре годину-две уграђен у Варварину. На многим местима већ је испуцао."

Радове на асфалтирању деонице дуге 1.500 метара, који коштају 36 милиона динара, изводи "Крушевац пут", али машине данас нису радиле. С друге стране, грађани јесу. Скупштинско заседање искористили су да одборницима предоче своје ставове и затраже реакцију локалне самоуправе на уклањање калдрме.

"Јуче нису одвозили камену коцку пошто су приметили да су грађани незадовољни, и да и ми као локална самоуправа тражимо да та коцка остане у Варварину", рекао нам је Зоран Миленковић, председник Општине Варварин.

Из ЈП "Путеви Србије" добили смо одговор да ће овај захтев Општине Варварин бити испуњен након потписивања уговора о преузимању коцке. А хоће ли Скупштинска одлука, коју су на захтев грађана донели одборници - да се радови обуставе, а коцка "хитно буде враћена у првобитно стање како био се сачувао аутентични изглед Варварина", бити препрека договору на помолу, остаје да се види.