Сећање на Степу Степановића

На данашњи дан 1856. рођен је Степа Степановић, један од највећих јунака српске војне историје. Исте године, у Липлисту код Шапца, почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи његове име.

У Липлисту код Шапца, на данашњи дан 1856. године почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи име по Степи Степановићу.

"Из народа сам потекао, са народом сам стално", говорио је често Степа Степановић. Био је свестан великих искушења која долазе и способан и спреман да брани слободу и пружи енергичан отпор непријатељу.

"Веома сам поносна што сам ученица ове школе која носи име по славном војводи. Он је био оличење скормности, јунаштва, и праведности, где год се појављивао уливао је наду у победу", каже Теодора Тодоровић, ученица ОШ "Војвода Степа".

У битку на Церу, ушао је са чином генерала. Волео је животиње а посебно коње. Иако је већ била слепа, са фронта је довео кобилу Вилу. На занимљиве сегменте из његовог живота, на свечаној академији, поводом јубилеја, присутне су подсетили и ученици и запослени у школи у Липолисту.

"Захваљујући посети Рудолфа Арчибалда Рајса, који је боравио овде 3 месеца да види злочине аутроугарске војске, писао је овде о Степи-'Степа је био сељачки син, син каквих данас мало има, који је волео и сачувао особине српског сељака и народне традиције", каже Добросав Тушановић, директор школе "Војвода Степа".

Историја мачванског села и живот Степе Степановића, преплитали су се неколико месеци. После битке на Церу, од августа до октобра, боравио је у Липолисту. У близини Кривог багрема, угостио је Арчибалда Рајса, а поред најпознатијег дрвета у селу, добио је чин војводе.

"Према својим војницима био је добар, строг, прек, одлучан, праведан. Захтевао је оно што је захтевао и од себе. Када је напустио војну службу и отишао у пензију, живео је у Чачку и био је брижан и добар и родитељ и деда. Окупљао је унуке, имао их је петоро. Они су волели да проводе време са својим дедом који је гајио воће и изузетно волео цвеће", каже Ивана Лучић, праунука Степе Степановића.

У својој башти имао је сто и столицу коју је донео са фронта у Солуну и око њих окупљао децу. Када је основана, школу у Липолисту похађало је само тридесетак ученика. После 160 година у њеним клупама седи више од 300 ђака.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом