Дис и Попа - Далеко у нама

Сећањем на 1964. годину, када је одржано прво "Пролеће" у славу песника Диса, а на коме је беседио завичајац Бранко В. Радичевић и 1965. годину када је "главни гост" те манифестације био Васко Попа, почеле су свечаности у којима је Чачак по 53. пут постао „острвце поезије у мору које га са свих страна запљускује".

Попине и Дисове стихове казивали су драмски уметници из Чачка Владимир Јоцовић и Братислав Јанковић, а у име организатора "Пролећа" госте је поздравио др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке:

"Данашње време је изразито време дисконтинуитета које непрестано преиспитује све вредности и цивилизацијске тековине. Време дисконтинуитета неминовно утиче и на поимање категорија какве су естетика и етика. У доба које није наклоњено култури на овим просторима, 53 године једног континуитета указује на високи степен домета манифестације ‘Дисово пролеће’ и истовремено на универзални квалитет вредности које идентификујемо са Дисовом свечаношћу."

Изложба калиграфија "Дис и Попа - Далеко у нама" резултат је идеје да се у Овчар Бањи оживи уметност лепог писања. Калиграфску радионицу са студентима и ученицима уметничких смерова водили су Ана Богићевић, професор одељења Уметничке школе у Чачку, и мр Лазар Димитријевић, доцент на Катедри за графички дизајн Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

На радионици калиграфије 2014. године исписивани су стихови из Дисових "Утопљених душа", а 2015. стихови из "Мале кутије" Васка Попе. Аутор пројекта је сликар Божидар Плазинић, а радионицу је реализовао Центар за визуелно истраживање "Круг", у оквиру годишњег програма Туристичке организације Чачка.

Радови настали у Овчар Бањи, као омаж двојици песника, данас су својеврсни уметнички експонати и део су фонда Међуопштинског историјског архива у Чачку.

Част да подигне завесу са 53. Дисових свечаности припала је др Михајлу Пантићу, професору Филолошког факултета у Београду. Као изузетан познавалац српске поезије и приређивач антологије лауреата Дисове награде "Онај живот", Пантић је на отварању покушао да да одговор "Зашто поезија":

"Поезија је битна зато што се у њеном писању и њеном читању самоизграђујемо, дозивамо себи, постајемо прочишћенији, правичнији... А кад смо такви, онда лакше склапамо уговор о ненападању са светом, и дубље уживамо у лепоти његових светлијих страна... Осмишљен живот, живот у пуном интензитету, осрећен живот, живот у радости која раскива браве сваке тамнице, па и оне Дисове, а од ‘мале кутије’ чини целу васељену, све то је поетски сублимисано име за безграничну љубав, због које постојимо, у којој се остварујемо и због које се када се све сабере и пишу песме. Да би биле читане, јер читање поезију претвара у свети чин помоћу ког долазимо до разлога због којих смо се објавили под небесима, с невиних даљина, са очима звезда, похрањеним у бесконачним одајама мале кутије."

Поезија одувек држи свет на окупу и даје му онолико смисла колико је могуће замислити, сматра Михајло Пантић: "Велики песник велик је најпре стога што његове песме увек траже ново растајивање, а да се оно никада коначно не догоди, као и да велики песници увек захтевају лични одзив и разумевање оног што су написали и што су нам оставили у наслеђе. Такав је случај и са Владиславом Петковићем Дисом и Васком Попом које можемо видети као међаше епохе и као зачетнике и законодавце одређеног начина певања, али и као сроднике, зависно како свако од нас гледа на њих и њихову поезију."

Дисово песништво Михајло Пантић сматра "врхунским тренутком српске песничке традиције и трајно живо, продуктивно делујуће место модерне српске песничке имагинације, а Диса институцијом српске културе".

Изложба „Дис и Попа - Далеко у нама" биће отворена до 14. марта 2016. године. У овом простору у четвртак, 10. марта, на дан Дисовог рођења, жири ће саопштити одлуку ко је лауреат 53. Дисових свечаности.