Заселак бројнији од већине села у Србији

Деценијама је један заселак нововарошког села Бела Река, другачији од осталих у том крају. Због вредних и добрих мајстора, зидара, ковача и тесара, девојке су кажу, радо долазиле у село које је по свему било напредније од других.

И мада са знатно мањим бројем житеља, и данас је Бела Река село са добрим домаћинима, а  заселак Виторовићи са много деце, али и старијих житеља, међу којима су и имењакиње, три Горгине и две Јованке. Најмлађа од њих има 75, а најстарија 88 година.

У засеоку са три Горгине и две Јованке и још неким мушким имењацима породице Виторовић, јер овде су сви Виторовићи, и поштар са богатим радним искуством, такође Виторовић, тражио је начин да не погреши:

"Препоручене пошиљке враћам да се напише средње слово, у ствари име оца. Око пензија нема проблема, једино је око тих препоручених пошиљки било мале забуне."

Временом су научили да се препознају, а некад пуне куће, замениле су ретке посете ближњих,  представника нововарошког Центра за социјални рад и комшија.

"Богами тешко је, треба да се ради, не море да се ради више. Имам комшилук овде близу. Са свима сам лепо, згодно, нисам ни са ким у завади. Ако се чујемо телевоном, ето то нам је", каже 80-годишња Горгина Виторовић.

С потомством или без њега, сада су потпуно саме. Осим здравља, кажу имају готово све, али не и оно најважније, друштво.

"Имам ћерку, имам сина, двоје праунучади, шест унучади", набраја 85-годишња Горгина Виторовић, "али дођу и одоше."

Самоћа  највише смета и 79-годишњој Јованки: "Кажу од самоће и од црне земље нема ништа теже. У дан сама, у ноћ сама, у кућу и из куће сама... Једино што имам телефон и телевизор те ме мало разоноди."

А када се врата све ређе отварају, када време стане и године овде, постају мање важне.

"Бројала, бројала па не могу да избројим, а 28. годиште сам", каже Јованка Виторовић.

За разлику од њиховог времена, у генарицијама које долазе, а у Виторовићима је 17 дечака и 18 девојчица предшколског и школског узраста, њихових имена сада нема, али су зато ту.

И без Горгина и Јованки, са сваким новим именом, новим километром асфалтираног пута, новим засадом малине, овде кажу стиже радост, јер управо то буди наду да ће овај заселак и село Бела Река поново бити другачији и бројнији од већине села у Србији.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом