Кућа Катића препуштена зубу времена

Како је у деветнаестом веку изгледао центар мале вароши на Морави, сведоче три грађевине. Црква Свете тројице, стара школа и Кућа Стевана Катића. Ово здање се у свим уџбеницима  архитектонских факултета сврстава у једно од најоригиналнијих примера градитељског наслеђа.

"Све градске куће из тог периода имају асиметричну фасаду. Код ове је то избегнуто. Значи она има симетричну фасаду и по томе је јединствена на Балкану", каже мр Василије Петровић, архитекта.

Док је 90 тих година, кућом газдовао Јанко Катић, потомак породице, чија је животна прича овековечена у "Коренима" Добрице Ћосића, била је стециште културног живота. Једно време  и кафана. Од тада је променила два власника, али и изглед. Нешто покућства и ентеријера из оронулог објекта, спасено је и похрањено у Трстеничком музеју.

"Музеј у Трстенику поседује експонате из различитих градских породица којима бисмо могли да опремимо читаву кућу Катића и да направимо прави Градски музеј", каже Јелена Вукчевић, управница Трстеничког музеја.

Судбина ове знаменитости подстакла је Живадина Митровића, трстеничанина, да се обрати  надлежнима - Министарству културе и Заводу за заштиту споменика у Краљеву. Без резултата.

"Мислим да би Завод у Краљеву и не само он већ сваки Завод, морао сваких шест месеци да обилази споменике који су под заштитом државе, нарочито ове споменике који су заштићени 1947. године", каже Живадин Митровић, историчар уметности.

У Краљевачком Заводу су пре шест година издали дозволу за препарцелизацију ради изградње стамбено пословног комплекса, уз обавезу да козервира постојећи објекат.

"У случају Катића куће, можда су мало заказале надлежне општинске инспекције које нас нису обавестиле у каквом је стању сама кућа и колико је она оштећена", каже Катарина Грујовић, етнолог Завода за заштиту споменика културе Краљево.

"Како се објекат налази на приватној парцели, померен од градских улица, апсолутна је надлежност самог власника да се стара о њему", каже Александар Станковић, грађевински инспектор.

Да власник који живи у иностранству, намерава да гради, потврђује позив инвеститорима, иако  рачуни још увек стижу на Јанка Катића. Док се општина не договори са власником, а држава не нађе стараоца културног добра што је и дужна по закону, овај бисер архитектуре пропада, а са њиме и наше драгоцено наслеђе.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707