У Србији, мигранти заштићени од трговине људима

Од почетка мигрантске кризе, у нашој земљи нису регистровани случајеви трговине људима међу избеглицама. Мигранти су рањива категорија, прелазе дуг пут да би дошли до одредишта.

Када одлазе из својих земаља, углавном бежећи од рата, желе у Западну Европу. Мигранти на том путу могу постати жртве трговине људима. Пракса показује да жртве често постају још у земљама порекла. У Србији се свака пријава или сумња проверава.

"Имали смо сумње, да су могли да буду жртве, имали смо два случаја нестанка деце, али је то двоје деце касније пронађено", наводи Горан Крстић, из Полицијске управе у Врању.

Од уласка у нашу земљу, прати се кретање миграната. Организован је превоз до прихватних центара, што смањује ризик од кријумчарења или илегалног превоза.

Почев од Миратовца, преко Прешева и Шида, мигранти на тој рути немају проблема, тврди Слободан Савовић, из Комесаријата за избеглице и миграције: "У односу на друге земље, ми смо одлично реаговали."

Сарађују полиција, суд, тужилаштво, локалне самоуправе, невладине организације у Пчињском округу. У току је и пројекат о подизању нивоа друштвене свести о проблему миграција.

"Пројекат се одвијао у три компоненте: рад са Локалном мрежом за превенцију трговине људима, рад са младима и медијима", каже Наташа Милосављевић, НВО Неxус Врање. "Обухватили смо око седамсто директних корисника."

Према речима Иване Тодоровић, из "Европског прогреса", донатори - владе Швајцарске
и Србије и Европска унија - уложили су око 16 хиљада евра у реализацију овог пројекта.

"У будућем периоду, радићемо на збрињавању жртава трговине људима ако их буде било", каже Драгољуб Стевановић, заменик градоначелника Врања, "на анимирању и скретању пажње на тај проблем."

Локалне мреже за превенцију трговине људима постоје у седам градова у Србији, једна од најактивнијих је у Врању.

rts.vranje@rts.rs