Ризница књига 150. годишњицу дочекује без зграде

Књига поезије највећег лирског песника старог Рима Хорација Флака, штампана 1606. године, најстарија је на страном језику која се чува у фонду „Старе и ретке књиге” крагујевачке библиотеке.

На полицама је, међу десет хиљада наслова, и око шест стотина књига са статусом културног добра од изузетног и великог значаја. И ова ризница је, већ деценијама, подстанар у скромном простору.

„Када су те књиге у питању, ми смо постигли неки максимум, колико је то могуће у овим условима. Полице на којима се оне чувају су заштићене и затворене, тако да су књиге, колико толико, заштићене од утицаја светлости и прашине”, каже Биљана Јаковљевић, руководилац Фонд старе и ретке књиге Народне библиотеке „Вук Караџић”.

Вишеспратница у центру Крагујевца од 1968. године привремени је дом Библиотеке
„Вук Караџић”. Не само овде већ и на неколико локација у граду, чува се фонд од пола милиона књига.

Око осамдесет хиљада наслова свакодневно је доступно корисницима на позајмном одељењу које више нема простора за чување нових књига.

„Књиге које имамо заслужују да свака има своје место на полицама, али ми то овде заиста немамо”, објашњава библиотекаркa Анђела Огњановић, руководилац позајмног одељења. „Овде постоје књиге које деценијама стоје на полицама, а неке од њих се и по неколико година не изнајмљују. Јасно је колико се, у међувремену, прашине накупи на њима, а библиотека има само једног службеника који одржава хигијену, не само на овом већ и на
другим одељењима.”

Најстарија периодична издања из времена Димитрија Давидовића до данас, збијена су на старим полицама. Домаћа и инострана штампа, због недостатка простора, чува се селективно.

Да простор лимитира све, од дигитализације и савременог, аутоматског коришћења књижног фонда, упозорава и директор библиотеке Мирко Демић:

„За овај град, за његову традицију, културу, а пре свега за традицију читања књига, сматрам да би морао да постоји тај култ, и управо је библиотека место где би тај култ морао да се продубљује, оснажује и учини динамичнијим.”

Године су прошле у обећањима, а књиге одолевале времену. Потрага за новим простором траје колико и идеја да се овако важна институција коначно и трајно удоми.

„Могу да најавим да се Град Крагујевац налази у преговорима са власницима зграда некадашњих трговинских компанија о откупу тих простора”, најављује Борис Ковачевић, члан Градског већа. „Очекујем да ћемо у овој години коначно пронаћи начин да библиотеку коначно сместимо у одговарајући простор и да то буде трајно решење.”

Упркос проблемима, крагујевачка библиотека прати савремено библиотекарство. Већи део фонда је дигитализован, издавачка делатност жива, док се о љубитељима писане речи старају часопис „Кораци” и „Крагујевачко читалиште” - информатор о раду библиотеке и штампи
намењеној књижевности.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542