Почиње реновирање пожаревачке зграде Начелства

На згради пожаревачког начелства, данашње Градске скупштине, која спада у ред споменика културе од великог значаја, грађани већ недељама могу видети скеле. Радници су углавном на крову јер се мења део лименог покривача због чијег су пропадања оштећене слике на плафонима.

"Тиме бисмо решили прокишњавање које се појављује дуги низ година у кишном периоду године, јер заправо од 1998. године на овој згради ништа се није радило", истакао је Бојан Кузмановић, начелник градске управе Града Пожаревца.

Згради начелства у наредне две године тек предстоји велико реновирање, јер је после сто година, поново направљен главни архитектонски пројекат уништен у Првом светском рату. Највећи проблем су старе електроинсталације које оптерећује велики број клима уређаја.

Васа Пипер, конзерватор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву рекао је да се тренутно завршава израда пројекта машинских електроинсталација, инсталација климатизације, грејања и ветрења.

Замена прозора који ће због културне вредности зграде морати да буду од дрвета и истоветног облика, биће највећа инвестиција, а Градска управа планира да део новца добије кроз пројекте енергетске ефикасности и од Министарства културе.

Откако је пре 127 година сазидана зграда Начелства, 1889. године, прозори никада нису мењани. Запослени кажу да разбијена стакла углавном мењају само на лицу места, јер ако скину оквир, плаше се да ће се распасти.

Примарна намена зграде начелства био је смештај окружних служби и окружног суда, али су се у њу уселиле и актуелне партије тог времена, а било је места и за остале.

"У средишњем делу на спрату, биле су и краљевске одаје, јер је ова зграда послужила у неколико наврата као боравак краљевима Александру Обреновићу и његовом оцу краљу Милану, који је по завршетку зграде већ абдицирао", објашњава историчар Мирољуб Манојловић, и додаје да је у овом здању културе боравио и Краљ Петар први као и његов син Александар Карађорђевић.

Зграда начелства сазидана је углавном од милион динара самодоприноса грађана сакупљаног пет година, што није било довољно за финансирање пројекта немачког архитекте Фридриха Гизела, па су инвестицију преузела тројица пожареваких трговца тог времена, због чега су двојица банкротирала.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466