Пут до успеха мале шабачке балерине

Да ће Шабац имати примабалерину, иако нема балетску школу, најављује једанаестогодишња Тара Цветковић. Да оствари свој сан, уз помоћ мајке, ова изузетна девојчица, пролази тежак пут, од вежбања у дневној соби и сали Месне заједнице до путовања на часове балета у Београд.

"Желела сам да постанем балерина и као да се читав свемир потрудио да то и остварим", каже Тара.

На врховима прстију игра од пете године, а онда је због затварања школе, направила паузу, да би уз помоћ педагога Гордане Иванковић опет освојила сцену. Стигле су и награде на бројним такмичењима, а њен највећи успех је упис у балетску школу "Лујо Давичо" у Београду. Одлучила је да оствари свој сан, иако вежба у дневној соби и мора да путује, јер у Шапцу нема могућности за напредовање.

"Темпо јесте мало тежак, али када играм балет, ма колико тај тренинг био напоран, ја у том тренингу налазим и одмор и велику љубав. Јако лепо се осећам на сцени и никога не видим. Када играм отворених очију, исто је као да су затворене", каже Тара Цветковић из Шапца.

Када је на шпицу заболе прсти, Тара се никада не жали и сваки покрет савршено увежба. Одличан је ђак, ради паное и декупаж, а најсрећнија је док игра, кад у замаху готово лебди. Срећна је што су и балетски стручњаци потврдили њен таленат, свесна чињенице да живи сама са мајком и да то школовање кошта.

"Рекли су ми да је вансеријски таленат и да има одличну фигуру за класичан балет и да би требало да је подржим на том њеном путу, да се такви таленти рађају и да јој помогнем да постане, како она каже, балерина асолута", каже Биљана Катанић, Тарина мајка.

На трновитом путу до сна, шабачка балерина, чува и новачнице које су успомена на први хонорар који је добила у Кнез Михаиловој улици, када је пред пролазницима заиграла, пресрећна после пријемог испита и то уз виолину другарице Јоване, коју је тада први пут срела.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269