Изложба Задарске групе у Ваљеву

О групи студената-дисидената, која се после Другог светског рата одважила да ствара без туторства и утицаја соцрелизма можда се не би много знало да нису постали признати уметници у Југославији и светским центрима Паризу и Њујорку.

Слободоумље и храброст повезали су студенте сликарства: Косару Бошкан, Љубинку Јовановић, Милету Андрејевића, Милорада Бату Михаиловића, Веру Божичковић, Миодрага Мићу Поповића и Петра Омчикуса, те су се 1947. отиснули у Задар да стварају без идеолошких стега. То је била једина идеја Задарске групе коју је подржавао њихов ментор професор Иван Табаковић. Од бунтовника који су постали признати у свету међу нама је још Петар Омчикус, али у ваљевском Интернационалном уметничком студију "Радован Трнавац Мића" ово је њихова прва заједничка изложба.

"Ово је, дефинитивно, историјска изложба, јер, ако погледате у нашим витринама где се налазе њихова писма, они су покушавали да направе изложбу заједно и никада се то није десило", каже Радован Трнавац Мића, академски сликар.

"Велики уметнички излет" Задарске групе у послератно време притиснуто снажним утицајем СССР-а сматран је друштвено-политичким "случајем". Избачени су, а потом, политичком одлуком такође, враћени на Академију, осим Миодрага Миће Поповића, који је половином 80-их година прошлог века, без академије, најпре је постао академик у Берлину, па у Београду.

"Увек је желео да буде професор на некој академији, а њему се то остварило једино у Америци. Знате како, док не остварите неку интернационалну каријеру, Вама ловорике тек стигну касније", каже Снежана Нешковић Симић, управница "Сталне поставке слике Миће Поповића и Вере Божичковић" Лозница.

"Могуће је и кад је немогуће" изложба историјска, без сумње, била је повод да Културно-просветна заједница Србије додели повељу ваљевском Интернационалном уметничком студију за допринос ликовном стваралаштву.

"Ова изложба доказује да сигурно многи би маштали, а то ниједан национални музеј није урадио, ни у Београду, ни у другим местима, да направе такав један спектар, да се сети те групе", каже Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије.

Дисидентска група уметника, иако није имала план и програм, у историји југословенског и светског сликарства доказала је да су од политичких притисака јаче уметничке слободе.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 220 068