Уметничка породица из Лесковца

Под истим кровом породични уметнички трио. Отац и ћерке. Стварају, уче, допуњују се. Буде и по нека критика, а опет свако са својом енергијом, осећањима и надахнућем оставља аутентичан ликовни печат.

И у седмој деценији Петар Спасић, магистар сликарства не одваја се од четкице и платна. Овако ће каже док га год здравље служи инспирисан старом архитектуром града.

"Ти зидови, стара архитектура имају и причају неку своју причу и мене је то одувек веома привлачило. Исто је и са старим, одбаченим предметима", каже Петар Спасић.

Када је Петар пре четри деценије дипломирао родила се Марија и одмах закорачила у свет сликарства. На њеним платним сећања, увек детаљи, поетски реализам. И она је магистар сликарства. Подједнако је предана и педагошком раду. Тајне цртања и сликања у лесковачкој Школи за текстил и дизајн откривала је и десет година млађој сестри. Била јој је чак разредни старешина.

"Од малена смо сестра и ја биле са татом у атељеу. Имале смо своја платна, четкице, мале штафелаје, бојиле смо, цртале и када је дошао тренутак одлуке наш пут се већ знао. То је била и наша жеља", каже Марија Спасић.

Вештим потезима, јајчаним темперама на липовој дасци полако завршава икону Христа Пантократора. Ликовна или Академија српске православне цркве тридесетогодишња Ана се није двоумила. Иконописање је њен свет.

"Стварам нешто што људима значи, дело са којим ће људима имати однос. Испред иконе се људи моле. И то је тај тренутак који ме је повукао на ту страну", објашњава Ана Ганић.

Први пут у Градској галерији у Лесковцу њихова заједничка изложба. Скормни и ненаметљиви, а у уметности и души, значајни, велики. Да је сам кројио судбину, каже Петар, боље не би могло да буде, ћерке и зетови уметници.

Један је графичар, други конзерватор. У шали кажу да им само недостаје још вајар. Можда ће га бити у трећој генерацији.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131