Изложба "Стари шабачки фотографи"

Студијска камера, произведена крајем 19. века тешка је око осамдесет килограма. Има променљиви објектив, точкове за подизање и подешавање угла. Фотографи су се тада звали светлописци, уместо емулзије, користили су беланце и све снимали на стакленој плочи.

"Фотографије су некада биле веома скупе. Има података да су први фотографи имали ту цену да је њихова породица могла да живи годину дана од једне фотографије", каже Драгутин Петровић, аутор изложбе.

Да би привукли муштерије, фотографи су декорисали своје студије. Постављали су платна са егзотичним пределима или вештачко цвеће.

"Фотографија у Шапцу је заживела крајем 19. века. Ту су углавном пролазили путујући фотографи, касније неки су и остајали. Доћи на изложбу великог ентузијасте као што је Драгутин Дрган Петровић је право задовољство", каже Раденко Бошковић, фотограф.

После Великог рата, Шапчане су фотографисали Младен Радић и његов син Никола. Успомену на важне тренутке у животу, многима су оставили и Илија Живојиновић, Драгољуб Николић, Јован Ерић.

"Једна сјајна прича, један сјајан документарни материјал који нам показује да је Шабац у првој половини 20. века живео својим животом Малог Париза", каже Соња Петровић, историчар уметности.

Свака имућна породица у Шапцу је у пријемном салону имала албум са визит фотографијама које су биле залепљене на чврстом картону. Уз разговор и кафу, разгледали су их домаћини и њихови гости.

"Било је павило да на првим страницама стоје фотографије краља и краљице, затим следе фотографије знаменитих личности или њихови цртежи, а на крају долазе породичне фотографије", каже Драгутин Петровић, аутор изложбе.

До Другог светског рата, Шапчани су куповали углавном немачке фото-апарате. За њих се више не производе филмови, развијачи и папир. Као и фотографије, данас су само део историје и сећања.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269