Оживели сећање на дан досељења

Воз којим су путници десет дана путовали из западне Босне је стао на станици код села које се тада звало Ернстхаузен. Путници из овог воза стигли су у нови завичај, а село потом назвали - Банатски Деспотовац.

Те тренутке су поводом обележавања годишњице досељавања приказали тадашњи колоности и њихови потомци. Лука Остојић је септембра 1945. године имао 15 година, сећа се да су у селу затекли Немце.

"Они су радили у селу, били кочијаши и мајстори, али нису живели у својим кућама већ у колективним центрима. Ми нисмо знали немачки, нисмо се могли споразумети са њима и држали смо се неутрално. Све је то за нас било ново, ми смо из пасивних крајева дошли у уређено село, са улицама, великим кућама. Радило се тих дана много на њивама, по цео дан смо вадили шећерну репу и брали кукуруз, а то се све обављало са песмом", каже Остојић.

Најстарији мештанин Банатског Деспотовца данас је Васо Станивук. Са 94 још се сећа битке на Сутјесци, затим заробљеништва и доласка у Банат.

Са мојом јединицом сам био тада у Зрењанину, па сам дошао у Банатски деспотовац да видим родитеље и робдину, који су овде добили кућу, сећа се првог дана у у новом селу чика Васа, који је у селу познат и као мајстор за намештање поломљених и ишчашених костију.

Банатски Деспотовац годишњицу досељавања, обележава са око хиљаду становника, три пута мање него када приликом досељавања.

"Највећи нам је проблем као и многим селима у Банату, што млади немају где да се запосле. Овде постоји задруга са око четрдесет радника и неколико продавница. Они који оду из села, најчешће се више и не врате", каже Божидар Коњик, председник Савета Месне заједнице Банатски Деспотовац.

Досељење у Војводину након Другог светског рата је спроведено по одредбама Закона о аграрној реформи и колонизацији. Покрајина је добила око 250.000 нових становника, а подељено им је 668.000 хектара земље у око 80 насеља у којима су до тада углавном живеле Подунавске Швабе.

rts.zrenjanin@rts.rs
+381 23 534 566