Портрети и сећања у Крагујевцу

Фотографије за изложбу прикупљене су из породичних албума оних који су преживели Холокауст и архива Јеврејског историјског музеја. Изванредни снимци, по први пут приказани заједно, илуструју невероватну разноликост људи, особеност њихових појављивања, догађаја, ситуација и места. Нажалост, приказују само део заједнице која је постојала пре Холокауста. 

Само неколико година пошто су ове фотографије снимљене, нацисти и њихови сарадници покушаће да убију све Јевреје у Србији. Шокантан контраст између ових изванредно животних снимака пре Холокауста и онога што знамо да је уследило потом, провлачи се као незаобилазан подтекст целе изложбе.

Фотографије су прикупљење у оквиру иницијативе Савеза јеврејских општина Србија да се оформи дигитална база фотографија Јеврејске заједнице Србије из периода пре Холокауста, и забележе сећања преживелих о животима људи који су снимљени на тим фотографијама.

"Јеврејска заједница у Србији, уочи рата, бројала негде око 33.000 душа. Страдало је преко 90 процената српских Јевреја. Данас, у Србији живи мање од три хиљаде чланова заједнице, укључујући и супружнике који нису Јевреји. Ова изложба приказује јеврејску заједницу онаквом
какву ми желимо: у обичним животним ситуацијама. Чланови јевреске заједнице (у предратној Србији било је тридесетак јеврејских општина) имали су своја окупљања, своје рођендане... За нас, потомке, то нешто мало Јевреја што је чудом преживело, оваква изложба враћа у живот какав треба да буде", рекао је Александар Гоан, из Савеза јеврејских општина Србије, отварајући изложбу у Крагујевцу.

"Несрећа свих ових људи које видимо на сликама је што су они непосредно, или само коју годину после тих снимака, заувек нестали. Тек покоји је преживео и успео да сачува ове слике и да нешто исприча о тим сликама. За нас је то један важан докуменат и потреба да имамо овакво нешто", нагласио је Гоан. "У том смислу, јеврејска заједница је и подржала овај
пројекат, он се спроводи дуже од годину дана. Биће тога још, број прикупљених фотографија и прича је близу 3.000, а овде је само оно што смо успели да приредимо за изложбу, трећина тога."

Фотографије су иложене на деветанест паноа, према идеји уметничког фотографа Андреје Палашки. Идеја је била да се снимци сложе по темама, па су на више од хиљаду снимака, забележени чланови јеврејске заједнице Србије у различитим животним ситуацијама.

На првих шест табли изложене су портрет-фотографије настале тридесетих година прошлог века. Смењују их фотографије посвећене браку и породици, па су на снимцима забележена венчања и прославе, ситуације из свакодневног живота у домовима јеврејских породица. Следе дечје фотографије, снимци са излета, али и слике првих приватних аутомобила у Београду. Последњи сегмент чине "спонтани снимци" лишени крутих фотографских правила: људи у непосредној кумуникацији на улицама, пред кафанама, у радњама, током шетњи...

"Сам процес скупљања материјала и прича траје већ годину и по дана и наставља се, без обзира што изложба већ шест месеци путује по Србији", објашњава Ружица Девић кооринатор изложбе "Портрети и сећања". "Контактирали смо чланове јеврејске заједнице и преживеле који су нам
уступили фотографије из својих породичних албума на којима су чланови њихових породица и пријатељи, а доста фотографија је уступио и Јеврејски историјски музеј. Образовни програм, битан сегмент изложбе, до сада се показао као веома успешан. Припремили смо радионице за децу основних и средњих школа, имамо и стручно вођење, где их упознајемо са јеврејском заједницом, локалним причама, јеврејском културом, традицијом, обичајима и дискриминацијом." 

Изложба "Портрети и сећања" гостује у седам градова у Србији. Поставку су до сада видели посетиоци у Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Београду и Шапцу. Након Крагујевца планирано је и гостовање у Нишу, а у новембру, у галерији "Прогрес", изложба "Портрети и сећања"
поново ће бити постављена у Београду, чиме се њено путовање по Србији завршава.

Изложба је део пројекта "Портрети и сећања" Савеза јеврејских општина Србије за очување сећања и едукацију о Холокаусту. Ова иницијатива, својим приступом има за циљ промовисање људских права, културне разноликости, толеранције тј. интеркултуралности.Пројекат се посебно обраћа младој генерацији, независно од њене верске припадности. 

Оживљавање сећања на Јеврејску заједницу Србије пре Холокауста треба да буде полазна тачка за образовање о Холокаусту, са намером да се трагедија Холокауста сагледа у много ширем контексту, преношењем универзалне поруке о једнакости свих људи, хуманости и толеранцији, и сталној будности, како би се ове вредности сачувале да будуће генерације никада не задеси иста судбина која је задесила жртве Холокауста.

У Народном музеју у Крагујевцу изложба ће бити отворена до 27. септембра.

rts.kragujevac@rts.rs