Има ли Центар за стрна жита будућност

Центар за стрна жита у Крагујевцу је, подсећају радници који штрајкују, најстарија научноистраживачка установа на Балкану у тој области, са више од стотину признатих сорти стрних жита.

Уместо пољопривредних машина, у хангару Центра - голубови. Све је продато на лицитацијама, по тужби шесторо научних радника за измирење неисплаћених зарада.

Запослени страхују, да је тиме стављен катанац и на њихову будућност. Кажу да нерешен статус те установе, дуго траје, не примају плате, немају здравствене књижице, не могу да издржавају своје породице.

Ако не постигну договор са министарством просвете и науке, радници страхују да ће земља коју обрађују зарасти у коров, јер неће моћи да обаве јесењу сетву.

Од савремене механизације, вредне више од 20 милиона динара, у Центру за стрна жита остало је тек неколико алатки. Упркос томе, уз помоћ пољопривредника, на 120 хектара огледних парцела завршена је жетва од које су очекивали приход.

Љиљана Мијајловић, председница Самосталног синдиката, каже да ни то што су пожњели немају како да дораде. Наиме, линија за дораду семена, продата је на лицитацији и питање је, да ли ће, и како, успети да припреме јесењу сетву. Она наглашава да постоји потражња за њиховим висококвалитетним семеном и да би Центар за стрна жита, уз добар менаџмент, могао да опстане и поврати углед и значај који је некада имао.

Око 50 хектара земљишта Центра у Крагујевцу, на атрактивним је локацијама. Град би да ту прави индустријску зону.

Радомир Николић, градоначелник Крагујевца, каже да је град спреман да преузме потпуну одговорност за обавезе и потраживања, која има Центар за стрна жита.

То је и понуђено Министарству науке. Из тог миинистарства уверавају да за опстанак има наде, али под одређеним условима.

Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја оцењује, да је потребно да се та институција преоријентише на неке сличне или сродне послове и да, поред селекције стрних жита, ради оно за чим постоји потреба на тржишту, иу нашој земљи, и у окружењу.

Ни паљење диплома пре шест година, блокирање институција и ауто-пута, многобројни преговори, нису помогли овој научноистраживачкој установи да преживи. Тачку или зарез на причу, дугу 117 година, ставиће оснивач - држава.