Војни лекари посетили мештане Браљине

Да се нешто важно дешава мештанима Браљине, најстаријег села у Општини Ражањ, саопштено је металним клепалом, како се чини пуних стотину година.

Када се прочуло да рески звук који се ширио селом не оглашава пожар већ да је стигао тим војних лекара, многи су пожелели преглед и савет. У ординацији сеоске амбуланте, у коју цивилни лекар опште праксе долази два пута недељно, овога пута дочекала их је насмејана др Сања Спасић, поручник по чину. Свакоме од пацијената уз контролу притиска и нивоа шећера у крви, даровала је осмех и лепу реч, што је за људе трећег доба, углавном свикле на тегобе својих хроничних болести, често благотворније од било каквог лека.

"Све сам рекла докторки и она ме лепо посаветовала шта да радим даље. Саслушала ме и преконтролисала. Презадовољна сам што су дошли, десетку имају с моје стране!", каже Загорка Марковић из Браљине.

Стрпљиво чекајући свој ред, мештани Браљине у чекаоници су размењивали утиске не скривајући задовољство изненадном посетом екипе војних лекара.

"Баш ми је мило што су дошли. Муче ме притисак и шећер. Оперисала сами ногу. Стара сам и не могу више да се пењем по аутобусу и возу да идем до Ражња. Овако је баш добро што су нас се сетили и дошли у село", каже Милица Пантић, осамдесет година.

И док је у ординацији радио лекар, за преглед војног ветеринара довољно је било и отворено небо.

"Значи нам што су дошли. Нас је у Браљини мало, село је полунапуштеноо, па ветеринар долази само једном годишње, по службеној дужности, кад се ради чиповање. За остале прегледе животиње морамо да водимо десет километара даље, до Ражња или да зовемо ветеринара, што је за нас доста скупо. Поред паса има и других домаћих животиња којима ће овај преглед ветеринара добро доћи", каже Драган Ђурић из Браљине који је на преглед довео пса.

"Наш задатак овде је едукација локалног становништва о појави заразних болести, зооноза, које нападају људе и животиње. Поред тога разговарамо са њима и у вези исхране, неге и употребе домаћих животиња, али и припреми намирница животињског порекла у летњим и зимским условима", каже капетан Тони Недељковић, доктор ветеринарске медицине.

"Ово је само један од хуманитарних пројеката које реализујемо, а који имају за циљ помоћ цивилном становништву, углавном на рубним подручјима општина. Поред лекара и ветеринара Команде за развој Расинске бригаде и Центра за обуку логистике при крушевачком Гарнизону, у активност су укључени и представници Дома здравља, Црвеног крста и Центра за социјални, као и стручњаци Пољопривредно-саветодавне стручне службе из Крушевца. Ово је трећа акција коју смо у склопу пројекта "Војни лекар на селу" реализовали у овој години. Након што смо били у  Трубареву, у Општини Ћићевац,  селу Маскаре, у Општини Варварин, и ражањској Браљини,  у плану нам је да последњу овогодишњу акцију реализујемо 23.септембра у Брезовици, на подручју трстеничке општине", каже мајор Бранислав Митић, референт за цивилно војну сарадњу при Гарнизону Крушевац.

Захвални због акције која је организована и помоћи коју су војска и представници ЦК Ражањ уручили социјално најугроженијим становницима, мештани Браљине ипак прижељкују нешто друго.

"Мислим да су овакве акције врло корисне не само за наше, већ за сва села у Србији. Тиме су војска, али и све остале организације које су им данас помагале на терену, показале пажњу овом становништву које је у просеку одавно зашло у седму деценију живота. Иако им то много значи, рекао бих да су селу у овом тренутку потребнији повратници. Има толико лепих, напуштених кућа у које би могли да се врате. Да скупа овде живимо у љубави и слози", каже Слободан Марковић, председник Месне заједнице Браљина.

Пругом уз Јужну Мораву некада су пролази бројни домаћи и међународни путнички возови, а од посла на железници живела је већина породица. Отуда је замирањем железнице, замрло и село. У потрази за послом млади су одлазили из Браљине. Од пре пет година више нема ни школе, а у селу са 210 кућа живи 60, махом старачких породица.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707