Коње не морају да убијају, зар не

"Коњи - животиње које људи искористе и пошаљу у кланицу."

На самом улазу у азил срдачну добродошлицу пријатељима коња пожеле магарице Сека и Николина. Оне су ту већ дуже време, па отуда и брига према њиховом тако И љубимцу деце тромесечном ждребету Милу, њиховом миљенику и љубимцу деце.

На рођењу је остао без мајке, прогнозе да преживи биле су минималне, али захваљујући стручности и вољи волонтера он увелико другује с малишанима.

"Када смо га довели најтеже је било одредити храну, али захваљујући сарадњи са ветеринарима, Мило је данас весело и здраво ждребе које израста у прелепог коња", објашњава Дејан Крстић, координатор азила.

Много малишана Лапова долази у азил да се игра с Милом: шестогодишња Маша му прича приче која сама смишља а он је помно слуша.

Азил је настао тако што је група ентузијаста спасавала коње месецима, а онда би се суочили са ситуацијом да више немају ни пара ни простора за све коње. За њих је у то време чула енглеска организација "Српске заборављене сапе" предводи је Јована Ивастанин, пореклом Српкиња, рођена у Енглеској.

"До тада смо се бавили збрињавањем пса и мачака", каже Јована, "међутим, прича о азилу за коње нас је много погодила, сви ти дивни коњи који су некад били тркачки или су много радили, иду директно у кланице, где их претварају у кобасице уместо да сада када су стари бринемо о њима. Били смо принуђени да коње купујемо за одређену цену по килограму или на лицитацији, тако смо их спасили и довели овде у Лапово."

Жељко Иличић је човек од кога је и потекла идеја за отварање азила. Дао је своје земљиште ван Лапова које је идеално за смештај стотинак коња, ограђено је, а зими ће постојати и заклон, али ће коњи бити слободни јер им је на располагању и шума. Једини проблем су, каже, средства за куповину хране за коње:

"Очајни смо због финансија, и искрено се надамо да ће се бар неко од предузећа, институција које могу и  желе да помогну окренути ка нама, јер свако зрно кукуруза много значи за живот коња. Посебно што се очекује да ће коња у азилу бити пуно јер смо ми једини у Србији и на
Балкану."

"У азилу ћемо коње лечити, и физички и психички, и давати их бесплатно одговорним удомитељима", најављује Иличић. "Наставићемо да контролишемо како удомитељ чува коња све док је жив. Нама није циљ да код нас коњ проведе свој век, него да га удомимо, да би шансу за живот могло да добије што више животиња."

О коњима у азилу у Лапову брине петоро људи који коње васпитавају, хране, чисте за њима, поткивају. Помаже и неколико волонтера.

rts.kragujevac@rts.rs