Артерски бунари без употребне дозволе

Срећа мештана Десимировца, кратко је трајала. Само 14 месеци од пуштања, артерски бунар са кога се пијаћом водом снабдевало стотинак домаћинстава, је пресушио. Вода опада и у другом бунару, мањег капацитета, тврде мештани и нема је за цело село.

Слађана Ђаловић, која има четворо деце, каже да им је најтеже што воде нема за одржавање личне хигијене и прање веша. Када дође, напуне бурад, кофе, али то није довољно за свакодневне потребе.

Здравко Живковић додаје, да је само за развођење мреже до свог домаћинства, дао близу 500 евра. Платио је каже, да има, а не да нема воду.

Жедни људи, а жедна и стока. У стали Горана Милосављевица десетак крава и јунади. Сада, када је захладнело, једна крава попије четрдесетак литара воде дневно, а када су биле тропске темперарутуре, троструко више.

"Једва се сналазим", жали се Горан, "то је у нашем селу највећи проблем".

Слободан Милосављевић, председник водне заједнице у Десиморовцу, труди се да воду иy бунара који није пресушио, прерасподели на два краја села.

"Сваки други дан имају довољне воде да се окупају, да се среде. Сналазимо се некако", каже он.

Иако на само четири километара од Крагујевца, Десиморавац нема решен систем ни водоводне ни канализационе мреже, па вода из сеоских бунара и извора, није за пиће. Зато је град, свадневно слао цистерне са чистом, пијаћом водом.

Међутим, то сада превазилази оквире МУП-а, који располаже само том, једном цистерном, која се користи и за друге потребе.

"Ми ћемо и даље помагати мештанима, али, уместо свакодневно, воду ћемо слати два пута недељно", каже Драгош Радовановић, начелник Одељења за ванредне ситуације.

Проблем је сложен, оцењује, и мора системски да се реши.

Међутим, проблем нису само суве чесме. Иако је ресорно министарство још 2013. године  наложило граду прибављање сагласности на пројекат одрживог коришћења подземних вода, у то се кренуло, тек сад.

Предраг Џајевић, члан Градског већа за инвестиције, каже да су артерски бунари, раније припадали ресору пољопривреде. Управа за инвестиције сада је преузела ту област и по налогу инспектора ушла у процедуре легализације атрерских бунара на територији Крагујевца.

"Морају да се отклоне сви недостаци и исправе пропусти у процедури", додаје Џајевић.

Град је у стотинак артерских бунара, са којих се водом снабдева око триипо хиљаде домаћинстава, уложио око 150 милиона динара, а свако сеоско удружење по неколико десетина хиљада евра. Због ранијих пропуста у процедури, очекују их нови трошкови.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542