Процветало језеро Ћелије

Смарагдно зелену боју коју је од маја почела да поприма површина Ћелијског језера први су приметили пецароши.

"Ја нисам биолог, али знам да то цветање риби не шкоди. Да шкоди она би се већ изврнула. Језеро је фантастично, али људи нису. Пуно је рибе деверике, бодорке, шарана, сома, смуђа, међутим многи риболоваца не цене ову лепоту и иза себе остављају смеће", каже Душан Алексић, пензионисани професор из Крушевца.

"Дошао сам са пријатељем из Немачке ради одмора и спортског риболова. Видим да је језеро процветало па бринем да нам се не деси случај са бактеријама као Ужицу. После нема ни пецања ни воде", каже Дејан Филиповић риболовац из Крушевца.

Иако се ове године модрозелена бактерија на Ћелијама појавила раније и у већем обиму, стручњаци кажу да водоснабдевање није угрожено. Микроцистин је природни становник језерске воде чијем пренамножавању доприноси више фактора.

"Ово је последица загађења језера с једне стране, прекомерних количина азота, посебно фосфора из слива и из непосредне околине. А на другој страни то је последица стицаја временских околности и све вечег глобалног отопљавања, зато ће нам се овакве ситуације све чешће дешавати. Ово је од 1987. године четврто веће цветање језера. Највећи интензитет био је 1988. године, а потом 2003. године када је преовладавала иста бактерија која се и сада налази у језеру. Токсини које лучи модрозелена бактерија неће се појавити у води за пиће. Успешно смо их елиминисали и када је била далеко већа концентрација", каже Слободан Грашић, шеф микробиологије Фабрике воде у Мајдеву.

"Најважније је да се направи разлика између сирове језерске воде и оне која се, након прераде у нашој фабрици, дистрибуира до потрошача. Након реконструкције Фабрике у Мајдеву захваљујући новим озонаторима, побољшаном процесу бистрења и УВ зрачењу, као резервног механизму, воде коју дистрибуирамо нашим корисницима је сасвим безбедна за пиће. То потврђују и анализе. Од 181 узорка који је у јуну узео Завод за јавно здравље у Крушевцу, код свих је потврђена апсолутна исправност. И хемијска и микробиолошка, како у њиховим тако и у нашим лабораторијама. Једно од решење за ову ситуацију је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода које се у језеро сливају из Бруса и Блаца, пре свега из Блаташнице, и доследана примена постојеће законске регулативе", каже директор ЈКП "Водовод Крушевац" Милутин Тасић.

Уз  ванредне контроле квалитета воде, по препоруци Института Батут и Завода за јавно здравље у Крушевцу, наложена је и доследна примена Правилника о начину одредјивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања. То подразумева у и зони заштите забрану приступа неслужбеним возилима и моторним пловилима, уклањање бесправно изграђених и постављених објеката, препоруку забране купања, напајања стоке и узгоја рибе ради комерцијалног изловљавања. О примени слова закона на терену стара се комунална полиција.

"Резултати нашег  једногодишњег рада су заиста видљиви. Ситуација на језеру је драстично побољшана. Узели смо учешће у његовом чишћењу након поплава. Асистирали смо извршитељима комуналне и градјевинске инспекције приликом уклањања више стотина бесправно саградјених објеката и постављених камп објеката у првој зони санитарне заштите језера. Стопирања је дивљачка вожња скутера на језеру и свих других пловила на моторни погон у водозахвату како је Законом о водама прописано. Како се водни инспектор, надлежан за примену овог закона, налази у Прокупљу, Комунална полиција евидентира све прекршиоце и подноси извештај надлежним органима. На тај начин од прошле године процесуирано је десетак лица и исто толико правоснажних прекршајних пресуда против извршилаца који су платили казне", каже Владимир Костић, Комунална полиција Крушевца.

"Рибочувари су добили налог да, поред својих редовних активности током 24-творочасовног дежурства, прате стање на води и о свим уоченим променама обавесте надлежне градске инстанце. Ми ћемо као корисник рибарског подручја прилагодити режим риболова на језеру Ћелије тренутној ситуацији, у складу са инструкцијама надлежних институција. У овом тренутку обустављено је издавање дозвола за одржавање такмичења све док се стање  не стабилизује", каже Милан Милошевић, начелник рибочуварске службе "Расина плус" Крушевац.

Риба у језеру није затрована, али је препорука да се због депоновања токсичног микроцистина  рибље главе и изнутрице не користе у исхрани. Спас од врућина на обалама језера Ћелија током лета потражи на стотине купача. Због појаве модрозелене алге препорука је да се пливање избегава јер њени токсини могу изазвати надраживање коже, али и мучнину и повраћање уколико се језерска вода нехотице попије.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707