Волонтирање у иностранству

Павле Димитријевић је први пут камповао са шеснаест година. Био је у Немачкој, Турској и Француској. Лако се одлучио за камповање, али најтеже му, каже, пада повратак кући.

Волонтери при пријављивању за камп наводе листу жеља. Уколико су сви кампови са њихове листе попуњени, могу да наведу друге или да одустану. Плаћају само пут и партиципацију у Волонтерском сервису Србије, а смештај и храна су им обезбеђени.

"На кампове долазе пре свега волонтери од 18 до 30 година. Али, не постоје ограничења. Ове године имамо седамдесетогодишњу пензионерку која трчи и маратон", наводи Ивана Банковић из Удружења младих истраживача Србије.

И Србија је интересантна волонтерима из иностранства.

"Дошла сам у Обреновац након поплава, прошле године, и то је за мене био велики изазов", каже Кејтлин Гибсон из Чикага. "Помагала сам у санирању последица поплава, дружила сам се са људима који су остали без домова и помагала у спортским центрима где су они били смештени. Много ми се допало. Одлучила сам да и ове године поново дођем у Србију."

Страни волонтери најчешће бирају кампове са дужом традицијом. Један од најпознатијих кампова код нас је на Обедској бари, отворен 1992. године.

"Нашим младима много значи дружење са својим вршњацима из других земаља. Када на наше кампове доведемо стране волонтере, ми на неки начин доводимо свет у малу локалну заједницу", каже Бојан Бероња из Удружења младих  истраживача Србије.

Неки кампови, нуде необичне услове. Тако је један камп на истоку Холандије, понудио бесплатно камповање, уколико просечна температура падне испод 20 степени Целзијуса.