Фабрика вагона у Краљеву чека новог власника

Фабричким кругом данас шетају само кошава и чедердесетједногодишњи Иван Срећковић. Опремљен гуменим чизмама и војничком униформом, три километра у круг, за симболичну надокнаду, обилази погоне.

"Радио би и за мање паре само да фабрика проради и буде као некада", каже Иван док са лица не скида осмех.

Фабричку имовину од свакодневног насртаја лопова на смену, даноноћно Иван брани са још десетак чувара. Живот им је често у опасности,  јер лопови не презају ни од чега.

Радован Главчић каже да најчешће у крађу шаљу децу и старије малолетнике.

"Не смемо силу да употребимо. Увежбани су, чак из земље извлаче гвоздене шипке", каже Главчић.

Фабрика је "државна", али нико не може тачно да каже ко треба да води рачуна о преосталим објектима и машинама.

Огорчен је и Ратко Мареновић портир Фабрике вагона Краљево.

"Колеге не смеју да употребе пиштољ ,не знам шта ће им када Фабрику бране голоруки. Сваки дан иду и у полицијску станицу да дају изјаве", каже Мареновић.

Радници Фабрике на посао не долазе већ годину дана.

Директор се прибојава да ће стрпљење изгубити и заинтересовани купци.

"Имамо два озбиљна купца, али чему то када им Агенција већ месецима не одговара ни на понуду. Да је бар да им каже да су примили документацију и неко оквирно време када ће изаћи са моделом. Овако се бојим да ће одустати", каже Зоран Миновић, директор Фабрике вагона.

Некога, верује Иван мора да је брига за ово. Док се тај неко не пронађе, чувари остају ту", каже Срећковић који пре подне и на кванташу ради за дневницу од 600 динара. Са оним што заради у фабрици, довољно је, каже, за родитеље и њега.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465