Бистрица, село воденица

На Бистричкој реци, у свега неколико километара, нанизано је осам воденица. Неке су ван села, неке у самом селу, а све су старе више од два века.

Осамдесетдвогодишњи Живадин Томашевић, сувласник "Томашке воденице", чији је предак први српски олимпијац, Бистричанин Драгутин Томашевић, каже да су његови прадедови воденицу купили од Турака, и да још има ту тапију.

Некада, каже, док није било струје, долазили су помељари и из других села да мељу у његовој воденици.

Свака воденица у Бистрици има своје име, историју и више сувласника, па су на неки начин претеча акционарских друштава. Приход се дели јединственом математичком операцијом у којој је међусобно поверење ортака од пресудне важности.

Један од ортака у "Милисавчића воденици" је Живота Младеновић. Објашњава да сваки ортак, а има их четворица, има по недељу дана прихода од мељаве. И тако свако од њих четврте недеље дође на ред.

Око воденица су се, барем по народним предањима, увек врзмале разне санђаме, виле, вампири, па и ђаво лично, који је, како се прича, допринео развоју млинарске технологије. Ђаво је, каже прича, измислио чекетало, које вибрира на воденичном камену и тако пушта у њега зрно по зрно кукуруза или пшенице. Док ђаво није умешао своје прсте, људи су тај посао радили ручно.

Поносни на своју воденичарску традицију, али и првог српског олимпијца Драгутина Томашевића, Бистричани од пре четири године организује Сабор воденичара и помељара, као део јединствене туристичке понуде Општине Петровац на Млави.

Председник Месне заједнице Бистрица, Бобан Шпирић, најављује покретење иницијативе за заштиту бистричких воденица, како би се на тај начин комерцијализовале.

Воденични камен у бистричким воденицама не окреће се само кад за време летњих врућина бистричка река пресахне. Али, кад чекетало ућути, почињу воденичарске приче.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466