Живот пензионера

Јелена Антонић из Шапца живи од породичне пензије од само 13.000 динара. Срчани је болесник  и највише новца изваја за лекове. Каже да не би могла да преживи да јој није помоћи кћерке.

"Навикла сам штедети, развлачим. Обавезе уредно плаћам, нисам ништа остала да не платим. Кћерка ми ради на пијаци, гаји цвеће. Кад прода данас три саксије, једну да мени да купим лекове", каже Јелена.

Шапчани са већим пензијама кажу да су храна и режијски трошкови најскупље ставке у буџету и да мало новца остаје за друштвени живот.

"Да посетим неки културни догађај или спортску приредбу, сајам књига у Београду, и то је мало. Морам да се одрекнем нечега. Да изађем са пријатељем на кафу, да се дружим, то је 50 динара и новине да купим,то је 100, а то је укупно 3.000 динара", каже мр Душан Бабић, пензионер из Шапца.

"Моја пензија је 26.800 динара. Живимо супруга и ја од те пензије, она нигде не ради и нема примања. Највише новца издвајамо на храну, после долазе обавезе", каже Мирослав Перић из Шапца.

Да помогне члановима, Градско удружење пензионера, даје бескаматне позајмице на шест рата, новчану помоћ за најугроженије у време Божића и Ускрса, и огрев на рате. Ове јесени обезбеђено је 1.200 кубика огревнох дрвета и око хиљаду тона угља.

"Настојимо да им ублажимо тешкоће ангажовањем да осећају да нису одбачени од овог друштва. Имамо осам секција и оне раде такорећи интензивно", каже Стеван Матић, Удружење пензионера Града Шапца.

Додају да их уз излете, књижевне вечери и шах, радује интересовање челника градске управе за њихове проблеме, који су им у месецу солидарности обезбедили помоћ од 100 хиљада динара, као и обећање градоначелника да ће се чешће виђати.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269