Панчевачки Дон Кихот не губи битке

Када је пре две године Маријан Вук одлучио да нешто учини како би простор испред зграде у улици Ђуре Даничића у Панчеву оплеменио и улепшао, мало ко је веровао да ће на том месту настати мали парк за уживање.

Одувек се дивио светионицима на ушћу Тамиша у Дунав и, захваљујући подршци комшија, симболи града сад украшавају и његово окружење.

"Одавно ми се свиђају куле и желео сам да их гледам испод свог прозора", каже Маријан Вук. "Комшија Мирче Босиок који прави фонтане одлучио је да ми се придружи и направио је лепу фонтану. Тако је све почело, и сад имамо чему да се дивимо. Идеје навиру и код осталих комшија и свако даје свој допринос у сређивању нашег парка."

У башти се налази и Дон Кихот, али он се овде не бори против ветрењача, већ представља заједништво комшија који су доказали да заједничким радом могу допринети лепшем животном окружењу.

Мирко Колер каже да њихова борба за сад даје резултате: "Ми се боримо против ђубрета и кеса, јер желимо да живимо у здравом окружењу. Редовно чистимо и све ово одржавамо и трудимо се да нам буде још лепше."

Деца се највише радују фонтани јер воле да у њу убацују каменчиће. Марио Варга каже, да би сачували башту, он и његови другари су одлучили да се овде не играју већ само да уживају када је сунчано и топло, јер је поред ње увек свежије.

Станари зграде у улици Ђуре Даничића задали су домаћи задатак свима у граду да покушају да направе нешто боље. До тад могу да уживају у зеленој оази коју су сами створили не чекајући да им то неко други учини. Зато су поносни и, како кажу, и даље ће на свој начин бринути о животној средини, а ако им се придруже и други Панчевци и читав град може да добије много лепши изглед.

rts.pancevo@rts.rs