Заштитимо природу

Иако се зна шта је дозвољено а шта не, иако инспекције подносе пријаве, Дрина већ годинама губи свој природни изглед.

Загађена, урушених обала и угрожене флоре и фауне, раскопаног тока због багеровања шљунка ова река чека помоћ и заштиту.

Срђан Белиј, државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања каже да постоји један врло јак лоби - лоби шљункара, експлоатације шљунка, да се они јако добро држе и да су доста отпорни на нападе и акције са, такозване, зелене стране.

Ипак он верује да ће и то бити решено у наредном периоду и да ће "бити на тапету", јер се мора ставити под контролу.

Да би се коначно и заједнички нешто променило, река која спаја Србију и Републику Српску, повезала је и стручњаке са обе стране границе, чија је намера да се формирањем резервата биосфере "Дрина", обезбеди и јединствени, виши режим заштите њених вредности.

Слободан Наградић из Републичког завода за заштиту природног наслеђа Републике Српске сматра да је прва и најважнија ствар да Република Српска са своје стране достигне ниво постигнућа који су већ у Србији урађени и активности у вези са тим су почеле. Нада се, каже, да ће до краја године успети део територије од Вишеграда до Сребренице да заштите и прогласе националним парком, а то већ подразумева посебне услове, посебне процесе.

Још један пројекат је недавно промовисан - усмеране ка заштити орлова белорепана који су угрожена и ретка врста птица грабљивица, а последњих година код нас и жртве тровања, чији је тужни скор 23, случајно, или намерно отроване птице.

Никола Стојнић из Покрајинског завода за заштиту природе каже да орлови белорепани најчешће страдају, али да се стручњаци оправдано плаше и за орлове крсташе који су још много ређи и код којих би сваки губитак значио могућност нестанка те популације.

"Тровање птица је некада било појава и у планинским крајвима, где су тровани вукови, па су белоглави супови страдали, али је то срећом престало. Надамо се да ћемо овом кампањом на неки начин све то зауставити или бар смањити", каже Стојнић.

Само ова два примера довољно говоре о неопходности да се што пре освестимо и прихватимо чињеницу да смо део природе, и то онај чији се рушилачки потенцијал у крајњем окреће и против нас самих.

У Србији  су до сада у различитом режиму заштите 474 подручја, а у Заводу за заштиту природе који је предлагач очекују да ће доношењем решења о заштити подручја, на основу студија које су урадили, знатно бити повећан проценат заштићене територије Србије.

Директор Завода за заштиту природе Александар Драгишић каже да би са тим, до краја ове године дошли до осам одсто, а до краја 2015. године би могли да постигну циљ који је 10 одсто заштићеног подручја.

"Ако наставимо садашњим темпом и ако будемо имали подршку, то је сасвим реални и изводљиво, јер ми смо свој задатак обавили", додаје он.

Еколози, заштитари, представници ресорних министарстава, уверени су да развијање национале мреже и укључивање у еколошку мрежу Натура 2000 представљају приоритет за заштиту српске природе, и како истичу, охрабрује податак да је све више захтева појединаца, удружења или локалних самоуправа да се поједине природне вредности заштите, што је знак да овај процес постаје важан и онима ван институционалних оквира.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552