Произвођачи лешника

На парцелама, на којима је до пре само неколико година расло трње, шибље и коров, сада, захваљујући упорности Милоша Станковића и Жарка Петровића ничу нови засади лешника.

Иако не крију да је цео посао, због високих улагања и дугог чекања на прву озбиљнију зараду, права авантура, ипак су уверени да ће ова производња дугорочно бити исплатива.

"Цела прича је дошла некако спонтано , без неких великих идеја и истраживања. Верујемо да је будућност у производњи хране и да овај посао у перспективи може бити и леп и уносан", каже Милош Станковић, произвођач лешника.

Ово воће, кратко је, пре скоро пола века, на овом подручју већ гајила тадашња куршумлијска задруга, о чему сведоче преостали стари засади. Леска, међутим, и даље није прихваћена као остало воће.

"Овде се највише гаји шљива и због тога по мало на нас гледају са чуђењем, зато што смо се одлучили за лешнике. Ипак, верујемо у све ово, трудимо се и сигурни смо да ћемо успети", каже Жарко Петровић, произвођач лешника.

Домаћим произвођачима, због скромне производње, тек предстоји мукотрпан посао позиционирања на тржишту. Тренутно су, кажу, препуштени сами себи.

"Цена код нас је тренутно јако ниска, не постоје откупне станице, не постоје удружења произвођача лешника", каже Милош Станковић, произвођач лешника.

Подручје куршумлијске општине, због повољне надморске висине и очуване природе, изузетно је повољно за даљи развој производње лешника, тврде у Стручној служби за пољопривреду.

"Посебно је ова производња интересантна за наше терене, који су изнад 600. метара надморске висине, а  којих овде има доста. Надам се да ће ово бити позитиван пример, који ће следити и други произвођачи, каже Јовица Ђиновић из Одељење за пољопривреду општине Куршумлија.

Производња лешника у Србији тренутно подмирује тек десетак процената потреба. Остатак се увози, углавном из Турске, за шта се годишње плати и до десет милиона евра.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108