Село познато по пластеничкој производњи

За генерације Трајковића из Доњег Вртогоша код Врања пољопривреда је била главна преокупација. Ненад се са дувана преоријентисао на поврће. Почео је пре 25 година са два мања пластеника, а сада их има шест.

"Цена производа који ми производимо скоро десет година се не мења, а сва остала средства, ђубрива, прашкови, пестициди, фунгициди, то је све отишло", каже Ненад Трајковић, пољопривредник.

Већи део робе Трајковићи продају на пијаци, и тамо се кажу, осећа слабија куповна моћ становништва, па то утиче на пласман.

"Највише у Врању имамо тезгу, сваки дан идемо. Сад тренутно имамо спанаћ и салату", каже Виолета Трајковић.

И Дејан Јовановић је шансу видео у пољопривреди. Иако је завршио факултет определио се за производњу. Од 150 хиљада садница ружа већи део извози у земље у окружењу.

"Исплати се у том смислу што целокуну количину производње ми успемо да реализујемо, тј. продамо, што је врло битно. Јер да остане одређена количина садница, онда би егзистенција посла била угрожена", каже Дејан Јовановић, пољопривредник.

И Дејану и Ненаду у раду помажу укућани, а у сезони ангажују и по 12 радника.

"Калемарство је леп посао, јула месеца се калеми, на јесен се вади садница и сад се пакује", каже Милош Тодоровић, калемар. 

Пољопривредну производњу у Пчињском округу карактеришу мале и уситњене парцеле. Трајковићи и Јовановићи из године у годину улажу у производњу и прате савете стручњака.

"Да се укључе мало интензивније у производњу, и воћарску и повртарску, како би дали максимум својим усадима и засадима", каже дипл.инг. Дејан Мујакић из Пољопривредне стручне службе у Врању. 

На територији Пчињског округа регистровано је 15 хиљада пољопривредних газдинстава, највише на подручју Врања. Око 62 одсто, од укупног броја, носиоци газдинстава су старији од 50 година.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945