У част Мији Алексићу

Великан српског глумишта Милосав Мија Алексић, први пут је заиграо на сцени крагујевачког Театра пре скоро седамдесет година. Из најстаријег позоришта у Србији отиснуо се у свет глуме и стигао на позорнице престоничких театара.

Од првог филма 1950. године, Мија је, у пола века дугој каријери, одиграо на стотине улога. Виђали смо га као Нушићевог Перу Каленића, као Цулета у "Огледалу Грађанина покорног" и у комаду Јоакима Вујића "Фернандо и Јарика", који је у крагујевачком театру премијеро изведен пре три деценије.

О тим годинама говори крагујевачки глумац Милић Јовановић који је, уз славног Мију, играо главну улогу.

"Долази нам у госте комплетно председништво Југославије", сећа се Јовановић. "Тог дана се одржава манифестација Црвени барјак. Чика Мија нама каже: ‘Децо, не брините се, они долазе само да се сликају, ми морамо да радимо наш посао’. "

Глума је један од најбеднијих и најјаловијих послова, присећао се Мија Андрићевих "Разговора с Гојом", описијући лепоту и тескобу коју на сцени ствара и собом носи свака одиграна улога.

"Италијани имају свог Тотоа, Французи имају свог Фернандела, цео свет имао је Чарлија Чаплина, а ми имамо Мију", каже Војо Лучић, управник крагујевачког Књажевско-српског театра. "Мија Алексић је један од најзначајнијих српских глумаца. Он је љубав гледалаца осећао на сваком кораку и као глумац."

Називали су га глумцем коме је суђен Нушић и оснивачем филмске комедије. Веровао је да је позориште место из којег човек треба да изађе бољи него што је ушао.

Живот и уметност Мије Алексића сабрали су и у изложби поводом 90 година од његовог рођења објавили у Културном центру Горњег Милановца. 

"Урадили смо свеобухватну изложбу о његовом животу и раду, коју смо крунисали овом изложбом, као и публикацијом у којој су описани његов живот и рад", објашњава Драган Арсић, директор Културног центра Горњег Милановца.

После Крагујевца, изложба о великом глумцу сели се у Београд, у Народни музеј, а потом у Галерију Радио-телевизије Србије у Таковској улици.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542