Живот усред Таре

Када су пре десет година Милева и Милан Давидовић одлучили да напусте, прво Франкфурт, а затим и Бајину Башту, и почну потпуно другачији, нови живот усред Таре, сви су им прогнозирали брзу одступницу и повратак у град. Показало се, међутим, да је њихов живот управо онакав какав су желели, а свакодневни посао не само извор зараде, већ и потпуног задовољства.

Зарађују од продаје стоке, козјег сира, чајева, печурки, мелема и тинктура од лековитог биља, од туриста који долазе све чешће, а живе од љубави, задовољства и среће, лишени стреса и било каквих диктата потрошачког друштва. Градску гужву и нервозу одавно су заменили Соколином, заравни у окриљу националног парка.

"Мислио сам да је много сурово и тешко опстати, али после одређеног времена видео сам да је то удобан и леп живот какав не може да се замисли у градској средини", каже Милан. 

Потпуни почетници пре десет година, сада су овладали тајнама природе и научили како од ње да добију оно најбоље.

У природи имамо све што нам треба, из природе је и храна и лек", каже Милева. 

Једноставан принцип добре мере жеља и могућности, Давидовиће је учинио срећним људима

"Пружамо се колико је губер дуг и тако живимо, баш како нама паше", рекао је Милан

А такви, како кажу, више вреде свакоме, и могу боље да помогну.

"Љубав комбинована са природом је велика моћ. Што се тиче материјалних ствари ништа нам не недостаје, имамо све што нам треба, можда чак и више", прича Милева. За Милана је срећа у малим стварима.

Давидовићима је планина дом. Научили су да живе у сагласју са природом и сачували осмех, и миран сан. И још више делом него речима подсећају да све може бити много једноставније - и боље.