Помен сурдуличким мученицима

Само десетак дана након бугарске окупације Лесковца, 19. новембра 1915, пре подне, пошли су пешке ка стратишту у Сурдулици. У првој групи Лесковчана били су учитељ, ђакон и пет свештеника. Предводио их је молитвом намесник лесковачки Стеван Комненовић.

Последње што је велики свештеник рекао било је "Боже, сачувај Србију", након тога одсечен му је језик, прича свештеник Мирослав Јовановић:

"Наш, лесковачки просветитељ Сретен Динић назвао их је сурдуличким мученицима, он је иницирао да се уз јунака Николу Скобаљића прогласе светим."

То је био само почетак одвођења без повратка најугледнијих грађана Лесковца: учитеља, трговаца, индустријалаца, народних посланика.

Следећа група зверски је убијена у Сурдулици, на Светог Николу. Масовна убиства после Топличког устанка, па пред крај рата.

"Како би спровели у потпуности бугаризацију, окупатори су најпре уништавали свештенике и учитеље", наводи др Иван Бечић, историчар. "Страдало је око пет стотина највиђенијих грађана, што је на 15.000 становника ондашњег Лесковца велики губитак. Укупан број страдалих у Првом светском рату је неколико хиљада."

Град Лесковац се заветовао да ће чувати сећање на страдалнике уЦХ: Зивојин Тасиц, Савез потомака ратника 1912-1920.

"Постојала је резолуција којом се град обавезује да жртве неће заборавити, не само ове који су страдали у Сурдулици већ и на другим местима у околини", подсећа Живојин Тасић, из Савеза потомака ратника 1912-1920. "Али, после Другог светског рата на завет се заборавило."

Савез потомака ратника Србије од 1912-1920, који чува и негује традиције ослободилачких и одбрамбених ратова, од прошле године организује помен. Одржан је и данас, у цркви Оџаклији, у присуству малог броја људи који добро познају овај део тешке историје Лесковца.  

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131