Пољопривредници обрали бостан

У добричком крају код Дољевца, у којем се  лубенице гаје на око хиљаду хектара, највећи произвођач је село Мекиш, где од бостана живи две трећине домаћинстава. Ове године они немају разлога за задовољство.

За читаву приколицу лубеница не добију ни 20.000 динара. Цена коју накупци плаћају довољна је само за незадовољство произвођача.

Улагања су велика, добит мала, кажу. "За хектар који се наводњавања уложи се 100 - 150 хиљада динара", наводи Славиша Цветковић. "Добије се 40 - 50 тона и када се прода по 5 динара килограм добије се 200 до 250 хиљада динара."

Испод очекивања је и принос - на парцелама које се наводњавају 70 до 80 тона по хектару, на осталима највише педесет.

Без водотопивих ђубрива и пуне агротехнике приноса нема, објашњава Горан Крстић, који каже да је род умањен и због града и обилних  киша.

Квалитет је, кажу стручњаци, солидан, мада добричке лубенице умеју да буду и слађе.

Према речима Живорада Стаменковића из Стручне службе за пољоприведу Општине Дољевац, шећер је нешто мањи, али су произвођачи ипак задовољни квалитетом.

За разлику од квалитета, приноса и цене, који варирају, проблем пласмана овог производа је сталан. Продаја није организована, за разлику од неких прошлих времена када је ту постојала задруга.

Томислав Митровић, председник СО Дољевац сматра да није добро да сваки произвођач самостално излази на тржиште и да би свима било боље да оснују удружење.

Иницијатива за то постоји. До тада, овде приход допуњују продајом на мало и раним родом који има нешто вишу цену.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588