Чобан не тера овчице

Међу 780.000 званично незапослених у земљи готово је немогуће пронаћи оне који би зарађивали чувајући овце или краве. Пастири зарађују од 200 до 700 евра месечно, а уз плату имају стан и храну.

Пастир Рајко Дудић зарађује 200 евра месечно, а обезбеђени су му и стан и храна.

"Треба знати ојагњити, нахранити, напојити, не пустити у штету. Све треба да познајеш, сваку овцу, свако јагње чије је", прича пастир Рајко.

Има и оних који за чобански посао месечно зараде две просечне плате. Тако Ђорђе Јовановић за чување крава добије и до 80.000 динара.

"Добра је плата, није да није добра, 600 динара по крави. Добро је, само је досадно. Треба издржати цео дан и по сунцу и киши и ветру", прича Ђорђе.

Дејан Николић из Крњешеваца каже да је имао среће и да је нашао доброг пастира који је човек из села и који је ту 10 година.

"Има нас 10 газда који истерујемо краве. То нам је најбитније да нам краве дођу сите и нахрањене", каже Николић.

На пашњацима на југу, у месту где је просечна плата 20.000 динара, мало ко се лати чобанског штапа. Воле да кажу - "од работу се само грбави".

"Нико неће да ради као пастир. Овамо кажу нема посла, а овде неће нико да ради", прича Оливера Цветановић из села Црвена Јабука код Бабушнице.

"Кога год питаш да ли хоће да чува овце, каже 'јесу то твоје овце, чувај их ти'. Лакше му је да седи на улици и пије пиво него да чува овце", каже Предраг Бабин.

Не може свако да буде пастир. Мада за то није потребна диплома, али јесте добра воља и два добра пса пулина.