Неискоришћен врхунски производ

Жуте погаче качкаваља, некада су називали пиротско благо. Технологија коју су донели Црновунци на Стару планину, до данашњих дана је остала непромењена.

"Качкаваљ се ручно меси, ручно досољава и на крају зри три месеца, по идентичним условима какви су били пре сто, сто педесет година", каже Саша Петровић, прехрамбени технолог.

Оно што се променило јесте да Пирот последњих деценија одржава традицију прављења качкаваља тек да се не заборави.

Пиротска млекара која дневно може да преради 60 хиљада литара млека, иако је приватизована, не ради. Тренутно, по оригиналној рецептури, качкаваљ производи Млекарска школа и неколико малих млекара.

Директор Млекарске школе Милан Вучићевић каже да је карактеристика ручне израде качкаваља његова лисната структура, да је процес зрења дужи и самим тим има свој специфичан укус и врхински квалитет.

Општина Пирот недавно је заштитила географско порекло пиротског качкаваља. То је значајан корак и предуслов да овај производ оправда назив деликатеса, али и цену од скоро 800 динара за килограм.

"Производња млека јесте рентабилан посао, наравно не можемо да говоримо о томе да човек чува једну, две краве или десет оваца. Најбоље је стотину оваца и онда ће заиста моћи да говоре о томе да могу и да зараде", каже Весна Лазаревић, стручни сарадник за пољопривреду општине Пирот. "Општина Пирот је ту да им помогне у тим намерама тако што ће финансирати и суфинансирати куповину нових грла."

Озбиљна производња качкаваља не може се планирати уколико нема и великих фармера. Сировинска база за качкаваљ је млеко добијено са стропланинских пашњака.

Тридесетих година прошлог века, Стара планина је имала преко 300 хиљада оваца, данас једва двадесетак хиљада, а за килограм качкаваља потребно је 12 литара најквалитетнијег млека.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311-910