Читај ми!

Сан дечака из Ужица

Млади Милан Јевђић из Ужица кроз живот се пробија без ичије помоћи. Родитеље као да нема, а од смрти своје баке издржава се сам. Многобројни пријатељи и професори подршка су му у остварењу животног циља - да студира медицину.

За упис једног ужичког средњошколца на Медицински факултет породица не стрепи, јер као да је нема. Подршка у животу су му многобројни пријатељи, професори и познаници, јер знају колико је, без ичије помоћи, уложио у остварење свог животног циља.

Његови вршњаци не морају да знају колико кошта струја, грејање, закуп стана. Милан Јевђић тачно зна колико мора да ради да би све то обезбедио.

"Радио сам као физички радник, као продавац балона пуњених хелијумом, конобарисао сам. Послове не бирам, јер немам услове. Преко дана се ради и повремено учи у паузама, увече се учи. Ако радим до 9, 10, учим сигурно до 3-4 ујутру, докле могу да издржим", каже Милан.

Тако је већ две године, откада је умрла бака која га је издржавала.

Родитеље има, али су га напустили још док је био мали. Своју судбину одлучио је да задржи у сопственим рукама, не пристајући на одлазак у хранитељску породицу. И успео је - у средњој Медицинској школи имао је све петице, добио је две специјалне дипломе и петицу на дипломском испиту.

"То је сјајан успех за једно дете, поготово за дете које има овакву судбину и овако тежак живот", каже његов разредни старешина Ивана Станаћев.

Директорка Медицинске школе у Ужицу Богданка Ђорђевић о Милану Јевђићу има само лепе речи.

"Верујем да ће на крају бити успешан и срећан млад човек и да ће имати своју породици којој ће дати све оно што је њему недостајало", каже Ђорђевићева.

Милан се на свој живот не жали и не очекује да ико ради било шта за њега. На то није ни навикао. Поред учења, све је његов посао, од прања и пеглања до ситних поправки. 

Другови му се диве, кажу да је добар пријатељ и вредан радник. Све дечије недосањано, Милан је давно напустио.

"После бакине смрти све што сам радио, радио сам да бих себи колико-толико олакшао живот", истиче Милан Јевђић.

Само још да упише Медицински факултет, и можда, коначно добије стипендију како би могао да се посвети учењу.

"Најбитније је да будем добар, поштен човек, успешан у томе што радим, шта год то било. Њена жеља је била да будем медицинар, надам се да ће бити испуњена", каже овај вредан Ужичанин.

Отворен је и жиро рачун за људе који би желели да помогну овом младићу.

Број коментара 24

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. јул 2025.
22° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом