Село утонуло у самоћу

До Црвене Јабуке у општини Бабушница није лако доћи: смештено између планинских усека, село са неколико раштрканих махала као да живи у заустављеном времену.

Почетком 20. века село је било центар развоја Лужнице, имало је и свог посланика. Данас без пута и телефона, постоји због оних који једном годишње обилазе завичај. У селу је тек тридесетак мештана.

"Веома тешко се живи", каже Станимир Цветановић из Црвене Јабуке. "Овде је тешко опстати."

Црвена Јабука - од касне јесени до касног пролећа - практично нема комуникацију са светом. Али, за сеоску славу, долазе Црвенојабучани раштркани по централној Србији и Војводини. Неки су своју фамилију први пут упознали.

"Просто не могу да причам од одушевљења што сам се први пут срела са својим прецима", каже Славица Илић. "Овај доживљај овде је заиста нешто величанствено."

Саша Богојевић каже да је средио кућу и сада може да дође овде и да ужива.

Цркву св. Константина обновили су пре две године. Она је саграђена 1868. године на темељу римских остатака.

У Црвену Јабуку су својевремено краљ Александар и краљица Драга Обреновић дошли на коњима да би донели црквена звона селу. Како сада ствари стоје, изгледа да је и данас најбезбедније овуда путовати на коњу.

На дан славе, у Црвеној Јабуци је на окупу неколико генерација, емоције и сећања, обичаји, песма и игра. Село из обреновићевске епохе поново ће, до следеће славе, утонути у самоћу, далеко од цивилизацијских тековина.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311-910