Зимско освајање Миџора

Овогодишње зимско освајање Миџора на 2.168 метара надморске висине у организацији планинарског друштва "Бабин зуб" из Књажевца онемогућили су густа магла и дубок снег. Ипак, двадесетак планинара, кажу да су током подухвата истински уживали у суочавању и са лепом и са суровом страном природе на Старој планини.

Зимски поход на старопланинске врхове почео је окупљањем учесника код планинарског дома испод Бабиног зуба. На састанку пре поласка водичи су учесницима похода још једном предочили потенцијалне опасности које у зимским условима вребају на планини и кратко их подсетили на правила понашања када се иде у организованој групи.

Због неповољних временских прилика, посебно густе магле и новог снега који је нападао претходне ноћи, одлучено је да се, осим тежег похода на Миџор, том приликом изведе и лакши успон на Бабин зуб са кружном туром до хотела "Стара планина".

Група од тридесетак планинара из Књажевца и Сокобање започела је свој подухват стазом која од планинарског дома и хотела "ЕПС турса" води према скијашким стазама "Коњарник" и "Сунчана долина".

Од места поласка до Миџора има осам и по километара успона при чему треба савладати висинску разлику од око 600 метара. Стазом није тешко проћи лети, али зими то представља праву авантуру. Дубок снег и снажан ветар отежавају корачање, а магла оријентацију.

Мања група планинара, њих око десетак, предвођени Драганом Беатовићем, председником Планинарког друштва "Бабин зуб" из Књажевца, одвојила се и започела успон на Бабин зуб. Друга група са двадесетак најодважнијих љубитеља природе прошла је поред станице четвороседе жичаре "Коњарник" и остављајући за собом скијаше нашла се на правцу за највиши врх Србије.

Почео је прави планинарски успон. Ноге су, кажу планинари, пропадале у снег до колена, а видик је почела да затвара магла. Убрзо су морали да се зауставе и накратко предахну да би себе скинули вишак одеће испод јакни. У трептај ока магла се разишла и пред њима су се указали прелепи призори. Поглед на скијашке стазе "Коњарник" и "Сунчана долина" са Бабиним зубом личио им је на познати свет који напуштају у потрази за још неоткривеним и лепшим просторима. Жаркова чука, Тупанар, Три чуке и Миџор белели су се израњајући из праменова магле.

Снега на Старој планини ове зиме има у изобиљу. Његова висина на припремљеним скијашким стазама креће се од 40 до 60 центиметара, док ван стаза дебљина белог покривача прелази један метар. У области највиших врхова на тој планини, од 1.800 па све до 2.168 метара надморске висине коју досеже Миџор, снега има много више. И он представља једну
од опасности које вребају неопрезне планинаре.

Водич Горан Голубовић, секретар Планинарског друштва "Бабин зуб" каже да се на површини снега ствара чврста ледена покорица која је веома клизава. Према његовим речима само дан пре доласка на планину један неопрезни планинар на стази према Миџору оклизнуо се на залеђеној површини снега, изгубио равнотежу и почео великом брзином да клизи низ
стрмину. На срећу успео је да се заустави после две стотине метара, а горској служби спасавања било је потребно неколико сати да допре до њега и извуче га  на сигурно.

Подстакнути на додатни опрез причом водича планинари су наставили пут ка Миџору. Сунчани интервал у којем су уживали трајао је кратко и поново су уронили у маглу. Температура ваздуха од око -5 степени спустила се на -10.

Срђан Голубовић, планинар из Књажевца каже да је подухват постајао све напорнији.

"Не верујем да ћемо изаћи до Миџора. Снег је предубок и прављење стазе нас успорава. Крећемо се брзином од свега једног километра на сат што значи да би смо до циља стигли тек касно поподне, а онда би смо морали да се враћамо по мраку што није безбедно", каже он.

Убрзо су, кажу, пронашли и планинарску ознаку удаљености до Миџора. Тек када су разгрнули снег са малог путоказа и видели да до тамо има још седам километара схватили су да неће успети.

Водич Горан Голубовић је рекао да се налазе у близини Војводиног венца и да ће највероватније тамо завршити свој поход.

"Видљивост је све мања, ветар све јачи и ради безбедности свих нас мораћемо пре времена да заршимо акцију", објаснио је Горан додавши да до Војводиног венца има још неколико ститина метара.

Тих неколико стотина метара прошли су врло опрезно по скоро нултој видљивости. А онда су са зачеља колоне, из магле, зачули глас водича који је огласио да смо стигли на одредиште.

На Војводином венцу, на око 1.650 метара надморске висине, налази се споменик једном лекару из Пирота, великом заљубљенику у Стару планину. По његовој жељи постављено је камено обележје да подсећа на његову љубав према планини и нераскидиву повезаност са њом.

На Војводином венцу водич Горан Голубовић је и званично објавио завршетак акције. Иако су били помало разочарани што се зимско освајање крова Србије завршило и пре него што је озбиљно почело знали су, кажу, да је тако морало да буде, јер је безбедност учесника акције ипак најважнија.

Иако је Миџор остао сакривен у магли и недостижан, радост учесника акције због самог доласка на планину и дружења била је неизмерна. Најстарији учесник похода 60-годишњи Радисав Марковић из Књажевца одушевљен је зимском авантуром, а  Милан Јекић, планинар из Сокобање, каже да је стаза одлична и да ће за освајање Миџора бити још прилика.

Одушевљени су били и новинари, сниматељи и фотографи РТС-а који су се прикључили експедицији. Стара планина им је, кажу, показала нека од својих прелепих зимских лица тек да им наговести колико лепоте може да им понуди ако наставе да се са њом друже.

Пре пре повратка у планинарски дом, начинилили су обавезни заједнички снимак са надом да ће до краја зиме Стара планина ипак дозволити да се успон на највиши врх Србије успешно и безбедно изведе.