Атлетика и у пензији

Ни мраз, ни снег не спречавају шездесетпетогодишњака Косту Коларевића да се марљиво  припрема за маратон и проверу своје спремности у категорији ветерана.

"Као и што сам обећао када сам отишао у пензију, два пута дневно идем на трчање. Атлетика је мој живот, волим да тренира. Трчаћу док сам жив и док могу да ходам", каже Коста Коларевић прослављени маратонац.

Сеоским путићима, по равном и уз успоне Коста свакодневно истрчи више од 20    километара. На ентузијазму и много млађи би му позавидели. Бодрили су га када се такмичио, а он је радо  своје знање преносио на младе.

На први тренинг га је, каже, одвео Слободан Чибуковац.

"С обзиром на Костине успехе који су иза њега, вероватно да је мало и мој допринос свему што је у атлетици постигао Коста", каже Слободан.

Коста је почео да се бави атлетиком шездесетих година.

"Мене је Коста успео да заинтересује за атлетику и онда смо почели да тренирамо и ми смо  први поморавски тркачи који су из села отишли у Краљево, али смо и успели", каже маратонац Вучић Ђоковић.

Трчао је Коста маратоне на готово свим континентима. Раме уз раме са великанима те атлетске дисциплине. Фотографије, медаље, пехари и сећања која, како каже, извиру као да се све јуче догодило.

"Најдраже трке су ми можда маратон у Сегедину где сам за прса победио Мађара, потом маратон у Загребу који нисам истрчао до краја, јер сам одустао на 27. километру. Драго ми је био маратон на Охриду, а потом и авалски маратон на којем сам победио четири пута и још увек држим рекорд. Ипак, с поносом могу рећи да ми је маратон у Мрсаћу најдражи, јер сам учествовао 34 пута и још увек држим рекорд, а стазу сам истрчао за 19 минута и 22 секунде", каже Коста.

Иако ни један од тројице синова није  кренуо очевим путем, они су му, уз супругу, велика подрска. Коста Коларевић један је од оснивача новогодишњег маратона у Мрсаћу, који се већ 42 године одржава у његовом родном селу.