Свет у малом на Златибору

Већ неколико година Златиборско село Доброселица има свој свет у малом. У потрази за миром и тишином, у тај крај су најпре стигли Италијани, а онда су им се, постепено, придружили и становници из више европских земаља и Русије.

Говори се на италијанском, француском, енглеском, руском, српском и црногорском.

Насеље са 35 викенд-кућа нема званичан језик, али се његови житељи одлично разумеју, а заједно су и за сваки празник.

Од празника до празника, једно викенд насеље на Златибору, посебно је весело и живо.

Да би стигли до Доброселице или, како кажу, свог Дескограда, неки пређу и више од хиљаде километара, али то и није неки проблем јер их, без обзира на земље из којих долазе, за тај крај веже посебна љубав.

"Идем у школу, причам српски језик у Швајцарској и волим да живим овде", каже на српском Швајцарац Даниел Регуин. Његова супруга Боба каже да је Даниел заљубљен у природу, мир, тишину, свеж ваздух и љубазност Златибораца.

Људмила Мелоникова из Литваније каже да се лепо друже, пију кафу, шетају, славе празнике.

У том несвакидашњем насељу са стотинак житеља Италијана, Белигијанаца, Швајцараца, Руса, Данаца, Црногораца и Срба, говори се на више језика, али тврде, без уобичајених комшијских увреда и свађа.

"Мислим да нема тог лингвисте који би вам открио којим језиком говоримо, али се одлично разумемо и чули сте, добро се слажемо", каже Ђорђије Милић из Котора.

Десимир Марјановић са Златибора каже да им недостаје један Белгијанац који није могао да дође овога пута. "Уписао је факултет са 45 година и у јануару има испите", каже Марјановић.

Први странци овде су стигли пре око пет година. Надају се да ће ускоро добити нове комшије, ма којим језиком говорили, и да ће проширити овај златиборски свет у малом.