Кикиндско брашно на аустријском тржишту

Кикиндско брашно, некада коришћено на бечком двору, поново осваја аустријско тржиште.

У архивама је пронађено да је бечки двор користио искључиво кикиндско брашно, а између Првог и Другог светског рата, ово брашно је у Загребу било дупло скупље од свих врста у продаји.

Велика Кикинда, почев од 1862. године, изградњом првог парног млина "Данфила" постаје центар млинарске индустрије ондашње Аустрије. Своје производе млин је извозио у Енглеску, Аустрију, Швајцарску, Француску и Немачку.

Етикета кикиндског "Данфила" из 1885. године има унетих пет златних медаља са светских сајмова: из Будимпеште, Беча, Минхена, Париза и Лондона. На великој светској изложби у Паризу кикиндско брашно освојило је златну медаљу за квалитет.

Од 2005. године Кикиндски млин је у саставу концерна "Агрокор"  и од тада је укупан годишњи приход повећао са четири на двадесет милиона евра.

Генерални директор млина, мр Душан Ђукановић каже да они данас имају највећу производњу брашна у Србији.

"У свом саставу имамо два млина, у Кикинди и Оџацима имамо и највећи складишни простор у држави од 150.000 тона, а своје производе извозимо у земље Европске уније, у Црну Гору, Босну и Херцеговину и Македонију", каже Ђукановић.

Поред пекарске индустрије, кикиндски млинари су у могућности да веома успешно снабдевају и кондиторску, тестеничарску и пиварску индустрију, као и трговинске куће.

Раденко Волаш, шеф службе продаје, наглашава да све сировине које долазе на прераду, као и све производе, Кикиндски млин контролише у савремено опремљеној лабораторији, а сортимент пшенице сеје се по жељи и мери стручњака из млина.

"То је један од предуслова за изузетан квалитет производа", каже Волаш.

И након век и по постојања Кикиндски млин непрекидно обнавља техничку опрему, проширује капацитете, усавршава производни програм и побољшава квалитет производа. Некада је бечки двор користио кикинско брашно, а ових дана поново је кренуо извоз за Аустрију.