Почео свињокољ у Банату

На северу Баната почела је сезона припреме меса  за зиму. На салашу Аце Пандурова, на периферији Кикинде, свињокољ или како га негде називају диснотор, увелико је у току.

Домаћин Аца каже да је за своју четворочлану породицу заклао три свиње, тежине од по 150 килограма.

"Прљили смо их сламом на старински начин, зато што је месо тада укусније, а ради се јефтиније и брже. Свиње су старе, домаће расе - мангулице, имају доста сланине, а месо је укусније од  белих свиње", додаје домаћин.

Свако из старог друштва, које се већ годинама окупља на салашу, имао је свој задатака, али је посао ипак водио главни месар Ивица Петров.

Он каже да на захтев домаћина праве све, од шунке и сланине, па до надева - крвавице, мајушке, белолучне кобасице и шваргле.

Неки нису могли дочекати ручак, па су онако, успут почесто знали презалогајити. Сретен Путник је само грицкао кожуру истичући да је она најслађа.

У паузама мајстори су се одмарали уз вино и ракију, који су се непрекидно кували у камину, а газда Аца би то време искористио да нахрани своје омиљене поније и наравно, мангулице, јер биће још свињокоља.

Чварци и маст, кажу, захтевали су мало више времена. За њих је био задужен Мирко Костић, који наглашава да је за квалитет чварака и масти потребна, као прво, тиха ватра, константно мешање да не би загорели, а да би чварци били што руменији у њих треба усути мало млека.

И како приличи завршетку једног старог обичаја, дружења и чувања традиције, уследио је ручак за уморне мајсторе, од најбољих комада меса, а све је то потрајало до касних сати.